Током јучерашњег дана, у медијима блиским сецесионистичким структурама у Приштини могли смо пратити нову информационо-пропагандну кампању која је, судећи према другим скорашњим догађајима, само елемент ширег хибридног напада на Србију — пласирани наратив враћа се на диверзију на каналу Ибар-Лепенац изведену 29. новембра прошле године на територији села Вараге и износи оптужбе на рачун Београда да одбија сарадњу у истрази инцидента.

Тако се у листу Koha појавио коментар амбасаде* Немачке у Приштини у ком се наводи:

Немачка амбасада* са жаљењем примећује да Србија још увек није одговорила на захтев Косова* за правну помоћ поводом истраге терористичког напада на канал Ибар-Лепенац. Подвлачимо да је посебно значајно да Србија испуни своје одговорности и снажно позивамо на пуну и хитну сарадњу.

Ибар-Лепенац — Операција под лажном заставом

Употреба термина ”терористички напад” од стране немачких дипломатских службеника у потпуности је усклађена са опсежном медијском кампањом која је покренута већ у првим минутима након експлозије на каналу, а чији је једини циљ био да за инцидент окриви Србију — тако је Џељаљ Свечља поручио да је употребљени експлозив ”морао доћи са српских складишта”, док је Вјоса Османи без икаквих аргумената саопштила да одговорност сносе ”српске криминалне банде”.

Како је потврђено већ наредног дана, сецесионистичке структуре у Приштини су свега девет минута након експлозије упутиле званичан захтев КФОР-у да дозволи увођење илегалних КБС на север Космета што указује на истинске циљеве који стоје иза диверзије.

Једнако индикативна је била и чињеница да је овај напад изведен свега месец дана након што су британски војни инструктори завршили нови циклус обуке КБС посвећен управо извиђачко диверзантским активностима (Basic Course for Reconnaissance and Intelligence) и војном инжењерству (Advanced Course for Combat Engineering).

Већ почетком децембра, када је постало јасно да уласка КБС на север Космета неће бити, сепаратистичке структуре промениле су наратив, објављујући о томе да иза напада стоји ”масовна српска терористичка група” повезана са Миланом Радоичићем — од тада, основни захтев Приштине постаје његово изручење што је отворено захтевао и Аљбин Курти:

Основни проблем, по мом мишљењу, је што Србија није изручила Милана Радоичића косовским* институцијама. Да Радоичић није слободан у Србији, шансе за овакве нападе драматично би се смањиле, а будући напади које планирају не би се десили. Позивамо међународну заједницу да изврши притисак на Београд да преда главног криминалца, Радоичића, косовским* институцијама.

Импликације

Са овим чињеницама на уму, јасно је да оно што нелегална немачка амбасада назива ”сарадњом” представља само еуфемизам за изручење српских држављана и дипломатску замку која би представљала имплицитно признавања јурисдикције судова сепаратистичких структура од стране Београда.

Улога Берлина у свему овоме такође не изненађује — као један од аутора такозваног нон-пејпера усмереног против интереса Републике Српске, а који је био разматран на недавној седници Савета за националну безбедност у Србији, Немачка јасно показује да планира да интензивира своје политичке активности на Балкану и одигра водећу улогу у решавању такозваног ”српског питања” у складу са интересима колективног Запада и њихових прокси-снага.