Како преносе наше колеге на Телеграму, у данашњем саопштењу председника Србије Александра Вучића имплицитно је потврђена теза да диверзија на каналу Ибрар – Лепенац представља операцију под лажном заставом чији је циљ био увођење илегалних КБС на север Косова и Метохије:

Девет минута након експлозије на каналу Ибар – Лепенац, Курти је послао захтев КФОР-з да се КБС распореди на северу Косова и Метохије што је КФОР одбио. То им је био главни циљ.

Потврда званичног Београда да се радило о хибридном нападу, односно о исценираној саботажи што Вучић аргументује изузетно брзом реакцијом лидера политичког крила шиптарских сепаратиста Аљбина Куртија усмереном на решавање једног од основних стратешких задатака Приштине представља преко потребан елемент медијског и информационог деловања Србије — баш као и у конвенционалном рату, и у хибридном је неопходно одговорити на непријатељске нападе и довести у питање наративе које он покушава да пласира.

Но, имајући на уму значајну подршку колективног Запада коју су приштински сепаратисти имали у пропагирању тезе о кривици Србије и терористичкој природи деловања Београда, јасно је да дефанзивни став који је својствен актуелним властима није довољна реакција на акутну кризу — говорећи о информационом фронту, званични Београд мора одговорити својом кампањом која ће не само демантовати оптужбе Приштине, већ и указати на то да је управо деловање шиптарских сепаратиста, а не Србије, довело до катастрофалних последица по цивилно становништво које за режим Аљбина Куртија не представља ништа више но потрошни материјал за његове политичке игре.

А говорећи о конкретнијим корацима који морају бити предузети на терену, нема сумње да српске обавештајне службе морају интензивирати своје деловање на окупираној територији наше јужне покрајине како би убудуће биле спремне за сличне хибридне нападе, што би и одговор Београда учинило далеко бржим и ефикаснијим.

Најзад, цела криза које је, упркос саоштењу председника Србије, и даље далеко од окончане потврђује не само да шиптарски сепаратисти не планирају да одустану од етничког чишћења севера Космета, већ и да у томе имају значајну подршку, ако не колективног Запада у целини, онда бар оних кругова који су активно допринели пласирању тезе о кривици Србије у међународној јавности — и ове чињенице указују на то да званични Београд мора колико данас предузети одлучне мере, како оне политичке, тако и оне војно-техничке природе које ће гарантовати заштиту нашег народа у светлу претње која расте готово свакодневно.