Током јучерашњег дана, у америчком Њу Орлеансу изведен је терористички напад у ком је убијено најмање 15 људи (у тренутку писања овог текста), а више од 60 је рањено. Будући да је починилац напада убрзо ликвидиран у размени ватре са безбедносним снагама, било је потребно неколико сати да се он идентификује, и да се потврди да је он имао везе са Исламском државом.
А док је јавност још увек била фокусирана на ове догађаје, аутомобил паркиран испред хотела Трамп у Лас Вегасу је експлодирао — и мада у овом тренутку нема коначних информација које би потврдиле да се и овде радило о терористичком нападу, пажњу привлачи чињеница да су возила коришћена у оба инцидента била изнајмљена истим каналима, код исте компаније.
Позадина догађаја
И док не можемо у потпуности искључити могућност да се радило било о неповезаним догађајима, било о злочинима нестабилних појединаца који могу, али и не морају бити део шире терористичке мреже, чини се да до свега овога долази у више него интересантном тренутку.
На првом месту, након пада Башара Асада и легитимизације дојучерашњих терориста групе Тахрир ал Шам као нових легитимних власти у Сирији, САД не само да имају један разлог мање за војно присуство у блискоисточној земљи, већ се и суочавају са притисцима Турске за коју се затварање америчких војних база све више појављује као приоритетни задатак који мора бити решен пре реализације сценарија формирања тампон зоне на северу и потискивања курдских снага даље од турске границе.
Ситуација за САД не изгледа много боље ни у Ираку чије власти већ дуг временски период позивају на окончање америчког присуства у земљи, при чему су се у септембру појавили први наводи о могућем начелном договору Багдада и Вашингтона који би требало да осигура повлачење свих иностраних војника из ратом разорене земље.
И све ово се догађа у тренутку пораза Осе отпора на више фронтова и изузетне рањивости Ирана који не само да је претрпео катастрофалне губитке у погледу својих регионалних прокси-снага и њихове логистичке инфраструктуре, већ се и суочава са озбиљним економским проблемима које нова реформистичка влада за сада не успева да реши. Техеран је, чини се, никада лакши циљ за анти-ирански кабинет Доналда Трампа.
Са свим овим чињеницама на уму, тешко је не приметити да би напади Исламске државе на америчком тлу представљали практично поклон за Вашингтон који би у њима могао пронаћи изговор не само за наставак војног присуства у Сирији и Ираку, већ и за његово значајно повећање уз последично објављивање новог ”рата против тероризма”. А нова дестабилизација региона могла би послужити као параван за даље притиске на Иран што је Доналд Трамп неколико пута и отворено најавио.
