Званична Анкара, чини се, врло брзо је заборавила своја прошлонедељна саопштења према којима се Турска наводно противи страном војном присуству у Сирији — генерал оружаних снага Турске, Ахмед Осман, у интервјуу за лист Türkiye Gazetesi објавио је о више него амбициозном плану формирања нове сиријске армије која ће бројати 300.000 војника обучених и опремљених, разуме се, од стране Ердоганове нове османске империје.
Како ће тачно Турска моћи да приушти овакав подухват имајући на уму њене озбиљне економске проблеме који не само да нису стабилизовани, већ и настављају да се погоршавају за сада остаје питање без јасног одговора — штавише, уколико ови планови представљају нешто више од уобичајених популистичких саопштења неоствареног султана, постоји озбиљан ризик да ће пројекат стварања нове сиријске армије која би могла представљати претњу Израелу постати последњи чин драме потпуног краха турске привреде.
Ситуација на северу Сирије
Пре него што приступи овим амбициозним плановима, међутим, Анкара има далеко хитнији проблем који се такође не чини ништа ближим решењу — ради се, наравно, о формирању тампон-зоне под контролом протурске СНА на северу Сирије што би требало да ограничи могућност Радничке Партије Курдистана да пројектује свој утицај на турску територију. Но, чини се да ствари не иду по плану.
Иако су снаге СНА без већих потешкоћа заузеле Манбиџ још пре неколико недеља, прелазак реке Еуфрат и продор ка Тел Абјаду за сада остају превелики залогај — на реци се налазе само два моста и оба се налазе под увереном контролом курдских СДС које представљају не само ефикасне и добро обучене борбене снаге, већ и јединице које су опремљене великом количином америчког наоружања што им омогућава да више него успешно спречавају турску офанзиву.
Реагујући на ово, турска команда започела је са пребацивањем снага СНА на своју територију, у рејон насељеног пункта Суруч са планом каснијег удара било са истока (уз даље пребацивање снага ка Тел Абјаду), било са севера, директно на Ајн ел Араб што би несумњиво решило проблем десанта преко Еуфрата — но, ствари и овде тешко да су једноставне пошто у овом тренутку нема назнака да оружане снаге САД планирају да напусте своје базе на овим територијама.
И, имајући на уму чињеницу да је Спољна обавештајна служба Русије (СВР) раније данас саопштила о плановима Вашингтона и Лондона да координишу терористичке нападе на руске базе на медитеранској обали Сирије са крајњим циљем потискивања руских снага са сиријске територије, сви су изгледи да колективни Запад нема ни најмању намеру да окрене леђа својим најлојалнијим савезницима у виду СДС и препусти контролу над државом Анкари.
С једне стране, ово несумњиво доводи у питање могућност остваривања турских планова, а с друге указује на то да је у пројекту ликвидације сиријске државности Ердоган исувише веровао савезницима који су након пада Башара Асада, очигледно, одлучили да просто забораве на део договора. И ово је лекција коју Анкара, како се чини, још увек није научила.
