Крајем јануара, без много помпе и међународне пажње, изузимајући наравно писање локалних медија, делегација Министарства одбране Казахстана стигла је у званичну посету Анкари где је постигнут договор две стране о плану војне сарадње у 2025 години — иако сам план у овом тренутку није јавно доступан, саопштења званичника указују на вероватно повећање броја заједничких војних вежби, као и продубљивање свеобухватне сарадње, укључујући ту војно образовање, одржавање и проверу борбене готовости, те заједничко учешће у мировним мисијама.
Позадина догађаја
У потписивању овог споразума можемо видети наставак истог тренда који је обележио централноазијски регион у 2024. години — ради се о наставку постепеног претварања Организације Туркијских Држава из културно-хуманитарне групе у свеобухватни војно-политички савез у ком Турска задржава за себе водећу улогу, укључујући ту и путем преузимања стратешких актива других чланица, као што је то био случај са казахстанским аеродромом Актау или бродоградилиштем Зенит.
Раст војне сарадње и рекордни број војних вежби који је организован на платформи ОТД током претходне године јасно су показали да Анкара има амбиције да на темељама ове организације формира некакву централноазијску алтернативу НАТО која ће притом бити укорењена у идеологији пантуркизма — управо из овог разлога смо током 2024 могли видети и иницијативе као што су замена ћирилице турским алфабетом, званична замена одреднице ”Централна Азија” далеко индикативнијом ”Туркестан” или централизација универзитетских база података у циљу систематизације приступа високом школству на нивоу читавог блока.
Иако Турска све ово реализује из сопствених неоосманских амбиција, јасно је да је потискивање Русије из Централне Азије, које је само очекивана последица јачања пантуркизма, потпуно усаглашено са стратешким циљевима Запада који је заинтересован за потпуну дезинтеграцију постсовјетског простора и коришћење територије Казахстана за формирање такозваног централноазијског транспортног коридора који би требало да представља алтернативу постојећим рутама које повезују Европу и Азију преко руске територије.
С тим на уму, најављену турско-казахстанску сарадњу у сфери војног образовања такође можемо тумачити као у основи антируски корак — у овом тренутку, сви чланови казахстанског генералштаба завршили су руске војне академије што доприноси блиским односима армије две земље. Ово је нешто што се, захваљујући уплитању турске, врло брзо може променити.
