Међународна легитимизација нових сиријских власти састављених већински од представника дојучерашње терористичке групе Тахрир ал Шам наставља се несмањеним изнтензитетом, сада са званичном посетом министара спољних послова Немачке и Француске, Аналене Бербок и Жан-Ноела Барое Дамаску — према саопштењима званичнице Берлина, ова посета реализује се у име Европске Уније, а са циљем сигнализирања да је нормализација односа на релацији Брисел – Дамаск могућа.
Бербокова, која очигледно игра улогу лидера делегације ЕУ изнела је наводне услове које нове сиријске власти морају испунити како би Брисел пристао на обнову дијалога, но овде тешко да смо могли чути нешто ново — заштита људских права, посебно жена и мањина, те инклузивност политичког процеса и одустајање од исламизације државних институција. Другим речима, уобичајене испразне фразе западне псеудо-демократске реторике које су биле упућене пре публици на Западу него радикалима чије паравојне снаге и у овом тренутку спроводе ентичко чишћење шиитских и алавитских села.
Суштина посете, врло вероватно, била је знатно другачија — немачка министарка позвала је суседне државе да поштују суверенитет и територијални интегритет Сирије (где су били ови позиви за време легитимне владавине Башара Асада остаје питање без одговора), али и указала на то да је ”дошло време да Русија напусти своје базе у Сирији”.
Позадина догађаја
Посета делегације ЕУ која тешко да има војних, политичких или економских капацитета да се озбиљније укључи у борбу за утицај у новој Сирији готово сигурно је координисана, ако не и наређена од стране Вашингтона чије су интересе Бербокова и Бароа данас заступали — позив суседним државама да поштују суверенитет Сирије на првом месту упућен је Турској која у садејству са себи лојалном Сиријском Националном Армијом и другим пантуркијским радикалним групама предузима кораке усмерене на ликвидацију присуства курдских снага на северу земље.
Напори Анкаре, међутим, остају неуспешни услед присуства америчких база које онемогућавају спровођење планиране офанзиве у рејон Ајн ел Араба и последичну елиминацију џепа курдске контроле између Манбиџа и Тел Абјада.
У покушају да изврши притисак на САД, Турска користи полуге моћи у Дамаску да покаже како може утицати на продужење руског војног присуства на истоку земље које се све чешће појављује у контексту израњајућег дипломатског сукоба Анкаре и Вашингтона — стога, није неочекивано што се одлазећа администрација Џоа Бајдена одлучила на укључивање Брисела у расподелу моћи у Сирији, знајући да ЕУ самостално не може остварити утицај већи него што то САД дозволе.
Другим речима, основни циљ јучерашње посете био је порука Турској да остваривања њених неоосманских амбиција неће бити, као што неће бити могуће ни уцењивати колективни Запад претњама о продужетку присуства армије РФ. Да ли ће Ердоган прихватити да у свему овоме остане празних руку, показаће време.
