Током јучерашњег дана, политичка криза у Јужној Кореји добила је нови заокрет са саопштењем истражног комитета земље да одлука о хапшењу опозваног председника Јун Сук Јола није могла бити спроведена у дело с обзиром да приликом покушаја задржавања ”нико није отворио врата полицији” — ситуација је још апсурднија с обзиром да су се у медијима појавили снимци физичког сукоба између припадника полиције и личног обезбеђења Сук Јола, након чега су уследили преговори иза затворених врата.
Ова ситуација показује да државни апарат Јужне Кореје није у стању да се носи са тренутним изазовима због чега се не чини да је излазак из кризе на видику.
Импликације
Иако се овде на првом месту ради о унутрашој политичкој кризи у којој колективни Запад заузима неуобичајено неутралну позицију — што и није неочекивано имајући на уму догогодишњу потчињеност Сеула без обзира на састав конкретне власти — тренутна ситуација неће остати без спољнополитичких последица.
На првом месту, политика повећавања притиска на Пјонгјанг коју су Јужна Кореја и САД у претходним недељама активно спроводили дошла је до изненадног заустављања — у овом тренутку, Сеул остаје практично у потпуности паралисан, и без могућности да учествује у агресивним плановима Вашингтона за одржавање нивоа тензија неопходног за даљу милитаризацију корејског полуострва.
За Северну Кореју ово несумњиво представља добру вест будући да се Вашингтон суочава са непредвиђеним одлагањем својих планова, дајући тако Пјонгјангу додатно време да заштити своју јужну границу и свој ваздушни простор, као и да повећа своје војно-техничке капацитете што у светлу октобарске ратификације споразума о свеобухватном стратешком партнерству са Русијом може учинити увођењем на борбено дежурство нових система произведених од стране руског војно-индустријског комплекса.
