У последњих неколико недеља више регионалних недеља исказало је спремност да нормализује односе са Авганистаном, признајући Талибане као легитимне власти у земљи, те исламски емират као њено званично уређење — у последњој недељи 2024. руски председник Владимир Путин потписао је закон који омогућава уклањање Талибана са списка терористичких организација, а месец дана раније, специјални представник Кине за питања Авганистана јавно је поручио да је Пекинг постигао консензус са регионалним државама по питању неопходности сарадње са Талибанима.
Са сличним ставом иступио је и председник Киргизије Садир Жапаров који је поручио да је неопходно не само признати Исламски Емират Авганистан на међународном нивоу, већ и хитно ослободити 9,4 милијарде долара замрзнутих актива Централне банке Авганистана у циљу побошљања стандарда живота становника земље.
Позадина догађаја
Сви ови различити актери имају сопствене интересе у нормализацији односа са Кабулом, али се сви они могу подвести под географски значај Авганистана — са својим специфичним положајем, исламски емират налази се на раскршћу перспективних логистичких рута које би могле повезати Кину са Блиским истоком и Централну Азију са Индијским потконтинентом, а одатле морским путем и са југоисточном Азијом.
Ово је посебно значајно за Пекинг који види Авганистан као интегрални елемент свог глобалног мега-пројекта Појас и Пут, али и за Кригизију којој су дипломатски односи са Кабулом неопходни како би се наставила реализација енергетског пројекта CASA-1000 вредног 1,16 милијарди долара, као и изградње железничког коридора Кина – Киргизија – Узбекистан – Авганистан.
Што се тиче Русије о чијем се могућем признању Талибана неформално говори још од маја, на уму је неопходно имати и безбедносни аспект о чему је руски председник отворено говорио на јулском самиту Шангајске Организације за Сарадњу када је потврдио да је Москва од Кабула добила потврду да је исламски емират спреман на сарадњу у сфери борбе против тероризма — и ово је од изузетног значаја за Руску Федерацију која се током претходне године суочила са терористичким нападима чији су непосредни извршиоци били припадници група Вилајет Хорасана и Џамат Ансарула са седиштем у Авганистану.
Истовремено, нестабилна ситуација у Авганистану наставиће да представља изговор за колективни Запад, а на првом месту САД да продуже своје војно присуство у Централној Азији, а покушаје да се ова идеја реализује могли смо видети у јулу када је некадашњи амерички човек у Кабулу, а сада власник приватне безбедносне компаније у Лондону Сами Садат иступио у јавност са прецењивањем могућности Вилајета Хорасана, дајући тако изговор администрацији америчког председника да са Талибанима покрене преговоре о заједничкој борби против ове групе. И ово је нешто што ни Русија ни Кина не желе да допусте.
