Како су јавили фински медији, подводни кабл C-Lion 1 који повезује Немачку и Финску оштећен је овог четвртка у близини шведског острва Готланд, односно у идентичној регији у којој је забележен претходни сличан инцидент крајем јануара — читава ситуација чини се утолико апсурднијом уколико на уму имамо тренутни степен милитаризације Балтичког мора који колективни Запад објашањава управо напорима усмереним на заштиту подводне инфраструктуре.
У стратешки значајној акваторији у овом тренутку делује коалиција 12 држава са излазом на Балтичко и Северно море под вођством Велике Британије позната као Joint Expeditionary Force, мисија НАТО Baltic Sentry формирана средином јануара, флота дронова морског базирања и аутоматизованих система позната као NATO Task Force X који су почели са активним дејствима средином фебруара, као и патролна морнаричка мисија о којој је министар одбране Пољске објавио пре свега неколико дана.
Све ово, како се чини, није било довољно да НАТО заштити сопствену инфраструктуру и то у регији у којој су већ забележени слични инциденти, па чак и на конкретном каблу који је већ претрпео оштећења крајем 2024. године.
Позадина догађаја
Једнако је индикативно да до новог инцидента долази у тренутку када се у западним медијима појављују наводи о вероватном повлачењу америчких снага са Балтика што су неки извори чак довели у везу с наводним захтевима Русије изнетим на скорашњем састанку одржаном у Ријаду (што је теза коју је портпарол Кремља Димитриј Песков демантовао) — стога, на први поглед, може се спекулисати о томе да се ради о покушају да се оправда наставак војног присуства САД.
Са овом тезом, међутим, постоји један значајан проблем — већ у овом тренутку, милитаризација Балтика реализује се под лидерством Велике Британије и уз ослањање на војне, војно-логистичке и техничке капацитете европских чланица НАТО, а на првом месту Немачке. Другим речима, текућа ескалација у стратешки значајној акваторији већ сада представља европски војни пројекат који Вашингтон подржава само повремено, и то углавном у операцијама осматрања руских положаја у Калињинграду.
Стога, нови инцидент који је пропраћен идентичним одсуством доказа као што је то био случај и са претходним и који врло вероватно представља информационо-пропагандну операцију самог НАТО није усмерен на Вашингтон колико на становништво Европе којем се шаље порука да све што је учињено до сада није довољно за осигуравање безбедности, тим пре у светлу скорашњег повлачења америчких снага (што ће у пракси имати минималан утицај на ситуацију у регији). На тај начин, јавност европских држава припрема се не само за даљу милитаризацију већ и за даљи раст војних расхода које ће врло вероватно значити удар на социјалне расходе као што је то био случај са естонским ”порезом на безбедност”.
А, у свему овоме, Вашингтон остаје апсолутни победник, осигуравајући и повећање буџета НАТО у складу са захтевима изнетим од стране америчких званичника у претходним недељама, и некакав фиктивни гест добре воље који може употребити као аргумент у даљим преговорима са Русијом.
