Током јучерашњег дана дошло је до размене ватре између снага лојалних новим властима Сирије и паравојних група мањинске групе Друзи у насељеном пункту Џарамана, преграђу Дамаска у ком припадници мањинске етно-религијске групе сачињавају апсолутну већину становништва.
Повод за сукоб чини се довољно тривијалним — на неформалним медијима блиским новим сиријским властима појавио се снимак на ком појединац, за ког се на друштвеним мрежама тврдило да је политички лидер Друза Марван Киван, износи увреде на рачун Мухамеда — иако је сам Киван демантовао ове наводе, радикалне исламистичке групе су ушле у Џараману са намером да спроведу „колективно кажњавање Друза“ због наводне увреде.
Друзидске паравојне групе међутим, показале су се као далеко спремније да одговоре на провокацију и спрече погром какав се догодио на западу земље — исламистичке групе врло брзо по улазу у Џараману нашле су се у заседи, а током размене ватре обе стране претрпеле су губитке.
У наредним часовима, политички лидери Друза ступили су у преговоре са Дамаском током којих је договорен прекид ватре и одлазак радикала из предграђа — након тога некадашњи терористи, а сада сиријске власти распоредили су оружане снаге на рутама које воде из Џарамане због чега ситуација остаје напета.
Све ово није прошло ни без укључења Израела који је запретио сиријским властима ударима на Дамаск уколико се догоде даљи напади на друзидску енклаву.
Позадина догађаја
Ови догађаји у великој мери представљају репризу сличног инцидента са почетка марта када је Тел Авив први пут отворено подржао друзидске групе, потврђујући тако тезу о покушајима Израела да мањинску групу претвори у сопствену прокси-снагу, а тако и још једну полугу утицаја у Сирији по узору на Војни савет Ал Сувејде.
Индикативна је и чињеница да је повод за ескалацију насиља веома сличан недавно објављеном снимку који се приписује рођаку свргнутог председника Башара Асада Рамију Махлуфу и у ком се говори о предстојећем устанку против сиријских власти на обали Средоземног мора.
Инцидент са Друзима који је, по свему судећи, био исцениран са циљем стварања повода за погром мањинских група у Џарамани тако представља снажан аргумент у прилог тези да је и наводни Махлуфов устанак само вештачки створен изговор за коначни удар на Алавите.
