Свега неколико минута након објаве нашег текста о покушајима Израела да успостави контролу над југом Сирије, појавили су се наводи о значајној политичкој ескалацији која је произашла из ноћашње размене ватре између оружаних снага нових сиријских власти и друзидских оружаних формација у Џарамани, предграђу Дамаска чије становништво чине мањинске групе, у првом реду Друзи и Хришћани.
И док сукоби дојучерашњих терориста Тахрир ал Шам са мањинским групама представљају свакодневницу нове Сирије, ноћашњи инцидент брзо је прерастао у већу политичку кризу са одласком делегације новоформираног Војног савета Ал Сувејде у Дамаск чиме је јужносиријска организација практично легитимизовала своје постојање, свега недељу дана након свог формалног оснивања.
У ове догађаје укључио се и Израел чији су војни званичници поручили да ће одговор на евентуално покретање војне операције сиријских власти против друзидских јединица блокираних у Џарамани бити кампања масовних удара на позиције снага лојалних Дамаску — на овај начин Тел Авив је дао и потпуно нескривену подршку друзидским структурама које на југу Сирије практично понављају сценарио формирања аутономне мањинске администрације по узору на курдске структуре на североистоку земље.
Импликације
Драматични раст тензија између друзидских група и власти у Дамаску који је, како се чини, савршено координисан са формирањем Војног савета Ал Сувејде као носиоца политичких интереса мањинске групе потврђује тезу да на терену видимо практично формирање израелске прокси-снаге која ће наставити да делује против нових сиријских власти за које Тел Авив сматра да могу одабрати пут зближавања са Турском.
Појављивање још једне аутономије на територији некадашње Сирије доводи у питање будуће административо устројство земље које се у овом тренутку несумњиво креће у правцу колапса унитарне државе и њене замене неком формом федерације — овакав сценарио, према писању The Times of Israel, почетком године је подржан од стране израелских власти које су тада започеле кампању лобирања иза затворених врата са циљем организовања међународне мировне конференције на којој ће нова подела бити и званично усвојена.
Међутим, како је тада поручио шеф турске дипломатије Хакан Фидан, овакав развој догађаја остаје неприхватљив за Анкару која ће било какав корак ка федерализацији Сирије посматрати као прелазак црвене линије и повод за војну интервенцију — с друге стране, скорашњи разговори о могућем разоружавању Радничке Партије Курдистана могу указивати на то да је са турском постигнут компромис који би укључивао подршку федерализацији Сирије у замену за дипломатску ликвидацију највеће претње турској националној безбедности у форми РПК.
