Пише: Радомир Јеринић, колумниста и уредник телеграм платформе Хроника Суверенизма
У региону који је већ на ивици, последњи талас насиља у индијски окупираном Кашмиру додатно је интензивирао деценијски сукоб између нуклеарно наоружаних Индије и Пакистана. Напад у долини Пахалгам, у којем је убијено 26 индијских туриста, брзо је ескалирао у дипломатски и војни обрачун.
Са све отворенијим оптужбама и одмаздама на релацији Њу Делхи – Исламабад, расте потенцијал за потпуни сукоб – нарочито пошто спољни играчи попут САД и Израела лебде над кризом, сваки са својим интересима, било да их гурају ка ескалацији или обуздавају.
Кашмир – блиставо жариште Јужне Азије
Око самог инцидента у Кашмиру плете се мрежа сумњи и теорија завере, а недостајуће карике додатно компликују званични наратив. Напад у Пахалгаму изазвао је питања у вези са временским поклапањем посете потпредседника САД Џеј Ди Венса Индији, у тренутку када је индијски премијер Нарендра Моди боравио у Џеди, у Саудијској Арабији – посета која је изненада прекинута.
Стручњаци упозоравају да ће једини добитници у овом сукобу бити произвођачи оружја, лобисти Пентагона и улагачи са Вол Стрита. Њихови мотиви су јасни: одржати снажан долар, подупрети посрнулу америчку економију и, што је најважније, задржати тензије између Индије и Кине.
Додатно забрињавају све јаче одбрамбене везе између Индије и Израела. Иако не постоје чврсти докази о присуству израелских војника у Кашмиру, подршка Тел Авива Индији – посебно у војној технологији – добро је документована. Како Индија модернизује своје оружане снаге, све више се ослања на израелско наоружање и системе.
У том контексту, пакистански сенатор Ирфан Сидики из опозиционог ПМЛ-Н недавно је оптужио Модија да примењује “израелски модел” у Кашмиру. Он је 26. Априла упоредио политику Модијеве владе са репресијом над Палестинцима у Гази, тврдећи да Индија покушава да претвори Кашмир у “још једну Газу”.
Сидики је осудио укидање члана 370 индијског устава 2019. Године као почетак политике окупације и супресије, тврдећи да индијска влада примењује методе контроле које подсећају на израелске у Палестини.
Катализатор ескалације
Aприла 2025. године нападачи су упали у долину Пахалгам и убили 26 индијских туриста, идентификујући их према верској припадности. Брза реакција Њу Делхија, који је окривио Исламабад без јавног доказа, изазвала је дипломатски пожар.
Индија је суспендовала важне споразуме, укључујући и Споразум о водама Инда, снижава дипломатске односе и укида визе пакистанским држављанима.
Иако индијска страна не спомиње отворено Споразум о водама Инда, састанци повереника нису одржани од 2021, што представља фактичку суспензију. Али ако Индија конкретно покуша да заустави ток воде, Пакистан ће то сматрати објавом рата.
Пакистан је одговорио укидањем виза за индијске држављане, обуставом трговине и затварањем ваздушног простора за индијске авионе. Исламабад је описао индијске мере као “неодговорне”.
Спољни утицаји подгревају кризу
Овај напад се десио у тренутку када су Индија и Кина показивале знаке приближавања, што га чини додатно сумњивим. Напетости између две земље након граничног сукоба 2020. У Ладаку могле би поново да ескалирају.
Израелска веза такође компликује ситуацију. Извештаји о потенцијалном присуству израелског војног особља у Кашмиру говоре у прилог утицају спољних актера који подстичу ескалацију. Уз растуће војне везе између Индије и Израела, равнотежа у региону постаје све крхкија.
Сам Моди је недавно говорио позитивно о побољшању односа са Пекингом – први такав коментар у пет година. Навео је да односи пролазе кроз „структуралне промене“ и да је сарадња могућа. Али напад у Пахалгаму делује као покушај да се то помириње саботира.
Индијска реакција: Стратегија или политичко позирање?
Реакција Индије била је брза и оштра, иако нема директног доказа о пакистанској умешаности. Моди, већ оптерећен дипломатским тензијама, трпи огроман притисак да покаже снагу. Међутим, аналитичари сматрају да је тврда реторика пре за домаћу публику него за стварну војну ескалацију.
Иако Индија има војну предност, обе земље поседују нуклеарно оружје и свака погрешна процена могла би имати катастрофалне последице.
Пакистан на ивици: Позиционирање или дефанзива?
Пакистан, који се суочава са унутрашњим изазовима – побунама у Белуџистану, економским проблемима – вероватно неће ићи даље у ескалацију.
Истински добитници у ескалацији можда нису Индија или Пакистан, већ спољне силе које имају економске и стратешке интересе у дестабилизацији региона – САД, Израел и други, који користе кризу као изговор за уносну трговину оружјем и геополитичко позиционирање.
Судбина Јужне Азије је у питању. Да ли ће превладати разум или ће регион бити гурнут у још један сукоб зависи не само од Индије и Пакистана, већ и од тога ко заправо вуче конце из сенке.
Време је крајње сумњиво. Долар се љуља. Запад тоне у морални и економски пад. И одједном, нуклеарне комшије стоје на ивици ерупције због границе коју су исцртале колонијалне руке. Погодно, зар не?
Без обзира да ли ће се ово завршити као сукоб малих размера или спирала ескалације, једна истина је јасна: када униполарни поредак посустаје, хаос постаје валута.
