Убрзана милитаризација Европе и употреба апсолутистичких метода за осигуравање континуиране власти елита лојалних Вашингтону, спремних да одиграју намењену им улогу у плановима за покретање глобалног сукоба у не тако далекој будућности представља само једну страну медаље.
Како би осигурале минималну неопходну подршку јавности (или макар одсуство јасно артикулисаног отпора), власти условне Западне Европе прибегавају техникама хибридног и психолошког ратовања које усмеравају против сопственог становништва, служећи се страхом и паником да придобију прећутно одобравање свог тренутког спољнополитичког курса.
Скорашњи пример о ком смо писали тицао се Шведске која је објавила о припреми 64.000 склоништа за тренутну употребу у ишчекивању некакве руске агресије, упркос томе што је управо Стокхолм тај чије специјалне снаге увежбавају извођење диверзантских операција на руској територији.
Нешто слично у недељу смо могли видети у Великој Британији где је таблоид The Daily Mail позвао јавност да хитно припреми залихе за 72 сата услед непосредне опасности од руских диверзија које ће довести до престанка дотока енергената на острво и последичног колапса енергетске мреже — повод за ово Британци су пронашли у присуству руског извиђачког брода Јантар у међународним водама Северног мора.
А колико јуче, налог премијера Чешке на друштвеној мрежи X Петра Фијале наводно је био мета хакерског напада, након ког је објављена лажна информација о нападу руске армије на положаје чешке војксе распоређене у Пољској, недалеко од Калињинграда. Демант ове информације од стране званичног Прага дошао је након што је у јавности већ завладала потпуна хистерија.
Позадина догађаја
Сви ови инциденти нису случајни, и нешто слично смо већ могли видети у претходним периодима када су високи званичници Западне Европе масовно објављивали о неизбежном нападу Русије који само што није.
Сваки пут, ове информационо-пропагандне кампање реализују се у предвечерје нових војних издатака који неретко долазе уз ударе на финансије обичног човека, као што је то било у Естонији и Румунији, или у припреми за јавне дискусије о изменама закона о мобилизацији и резервистима, као што је то био случај у Немачкој и Пољској.
Образац који израња довољно је јасан — стварајући атмосферу страха и убеђујући јавност у непосредну опасност од руске инвазије, земље Западне Европе минимизују отпор сопственој милитаризацији и сопственој конфронтационој политици коју отуђене политичке елите воде у складу са диктатом Вашингтона.
