
Више него интересантне вести јуче је донео немачки лист Deutsche Welle када је објавио о плановима немачких власти да формира једну дивизију територијалне одбране чији ће задатак бити да осигурава заштиту критичне инфраструктуре од могућих диверзија и саботажа у случају избијања директног сукоба између НАТО и Русије.
Ова нова јединица укупне снаге 6.000 људи требало би да ступи на борбено дежурство до 1. априла ове године када ће бити директно потчињена команди копнене војске — овај корак, притом, представља део шире реорганизације Бундесвера усмерене на поједностављење командних ланаца и последично повећање броја дивизија без додатног повећања укупне бројности оружаних снага Немачке.
Према писању западних медија, формирање снага специјализованих за територијалну одбрану представља одговор на драматичан пораст случајева саботаже немачке критичне инфраструктуре од стране некаквих руских агената (конкретних примера, наравно, нема) као и историјски највише борбене готовости НАТО још од времена хладног рата изазвана стрепњама да ће се Москва одлучити на директан удар на блок пре краја деценије.
Позадина догађаја
Стварност је нешто другачија — у новембру прошле године, Бундесвер је започео са реализацијом закозваног Немачког оперативног плана, стратешког документа који дефинише основне активности Немачке у случају директног сукоба Русије и НАТО. План укључује списак стратешки значајних објеката и кључних логистичких рута који захтевају посебну војну заштиту како би Берлин био у стању да стационира на својој територији и снабдева 100.000 војника НАТО послатих у борбу против руске армије.
Иако су медијска саопштења о овом ”тајном” плану била део пропагандне кампање одлазећег канцелара Олафа Шолца да распиривањем панике (неуспешно) спречи политичку кризу, кључна улога Немачке у логистици НАТО у случају великог сукоба у Европи вишеструко је потврђена.
У фебруару прошле године, Берлин, Варшава, Талин, Рига и Виљнус потписали су споразум којим је железнички пројекат Rail Baltica са почетном тачком у Немачкој интегрисан у НАТО пројекат војне мобилности чиме је инфраструктурни пројекат практично претворен у војни. А, у истом периоду, у оквиру војне вежбе Grand North управо је Немачкој поверен задатак координације војне логистике приликом пребацивања снага за брзо реаговање у Пољску и Норвешку. Крајем 2024. војно-истраживачки институт Center on New Generation Warfare спровео је рачунарску симулацију рата са Русијом у којој је улога кључног координатора одбране још једном додељена управо Берлину.
Другим речима, територијална одбрана Немачке није национални пројекат — ради се просто о испуњавању захтева Вашингтона и припреми земље за улогу која јој је намењена у широј стратегији НАТО. Уколико у будућности до директног сукоба пакта и Русије заиста и дође, стратешки значај Немачке у осигуравању снабдевања снага пакта на источним границама природно ће је учинити приоритетном метом како за диверзије, тако и за конвенционалне ударе — и уколико Берлин ову опасност заиста жели да избегне, најефикасније решење би било да просто не учествује у агресивним плановима САД. Но за тако нешто потребан је суверенитет који су немачке власти давно предале.