Док је пажња јавности у ноћи између понедељка и уторка била усмерена на почетак битке за Угљедар, руска авијација без много помпе извела је високо прецизне и, како се чини, високо ефикасне ударе на циљеве у Запорожју, користећи притом најсавременије моделе добро познатих навођених бомби велике разорне моћи.

Паралелно са деловањем авијације, ка Запорожју су полетеле и балистичке ракете система Искандер које су поразиле железничку инфраструктуру на територији некадашње металуршке фабрике Запорожсталь која се сада користи као логистичко чвориште за транспорт војне технике и муниције из Одесе на линију фронта, примарно на запорошком и херсонском правцу.

Према информацијама са терена, до удара је дошло недуго након доласка транспортног воза на ком се налазило више јединица технике, укључујући ту самоходне артиљеријске системе, ракетну артиљерију и тенкове. А, судећи по пријављеним звуцима секундарних детонација, сви су изгледи да се на простору бивше фабрике већ налазила значајна количина муниције која је такође уништена у удару.

Тако је друга ноћ удара на Запорожје била обележена незанемарљивим успесима ВКС и ракетних снага армије РФ, а експлозије руских навођених бомби су одјекивале у обласном центру и прошле ноћи.

Позадина догађаја

Овај развој догађаја више је него интересантан — Запорожје се налази на више од 30 километара од линије фронта и као такво је углавном било изузето од удара руске авијације, изузимајући повремене нападе на енергетску инфраструктуру непријатеља. Стога, интензивирање дејства ВКС и ракетних снага на овом правцу које можемо пратити у последњих 72 сата несумњиво указује на раст тактичког значаја овог града и раст интересовања руске команде за шири запорошки правац.

И ово тешко да представља изненађење — даљи развој успеха армије РФ на јужнодоњецком правцу, мислећи ту примарно на перспективе ослобођења Угљедара и померања линије фронта ка насељеном пункту Золотаја Нива омогућиће даљу офанзиву на Велику Новосјолку, која се налази на око 120 километара источно од Запорожја.

Ово, наравно, није једини правац могућег напредовања армије РФ — од Работиног над којим су руске снаге поново успоставиле контролу у претходним месецима, административни центар Запорошке области удаљен је свега 60 километара, од Камјанског мање од 34.

Свему овоме можемо придодати и континуирано оснаживање снага Јужног војног округа армије РФ под командом генерал-пуковника Генадија Анашкина који је током практично читаве 2024 године активно радио на повећању борбених капацитета својих снага, концентришући значајне резерве и неке од најмоћнијих артиљеријских бригада руске армије на запорошком правцу — у јулу ове године, украјински медији панично су писали о овоме, указујући на ризик од могуће офанзиве ка Запорожју.

Руски генералштаб међутим, како пишу руски Телеграм канали Рыбарь и Дети Арбата, интензивирање борбених дејстава на овом правцу планира за 2025 годину, када ће генерал-пуковнику Анашкину бити поверен задатак преузимања стратешке иницијативе на јужном фронту. Но, то не значи да припреме за предстојећу офанзиву неће почети знатно раније, као ни, уосталом, да ови планови не могу бити кориговани у складу са развојем ситуације на терену.