Након више него упитне одлуке Уставног суда Румуније да поништи резултате председничких избора под изговором руског утицаја на њихов исход који је био обележен неочекиваном победом суверенистичког кандидата Калина Ђорђеска, прозападне политичке елите у Букурешту одлучују се на све очајније методе спречавања промене спољнополитичког курса земље.
Током јучерашњег дана, аутомобил румунског политичара је заустављен, а он сам је приведен у склопу истраге о наводном илегалном финансирању своје кампање, што у најбољем случају представља само реинтерпретацију већ изнетих (и демантованих) оптужби о финансирању Ђорђесковог штаба од стране Москве.
Након његовог задржавања, румунска полиција ушла је у чак 47 различитих објеката у власништву Ђорђескових сарадника, хапсећи притом његовог телохранитеља Хорација Потра у чијој је кући, како тврде медији, пронађена већа количина ватреног оружја и муниције — након овога, списак оптужби против Ђорђеска проширен је за још пет тачака и сада укључује деловање против уставног поретка, формирање фашистичке групе, као и величање ратних злочинаца.
Позадина догађаја
Упркос опсежној информационо-пропагандној кампањи која се у румунским и западним медијима водила против Ђорђеска, суверенистички кандидат је након поништавања избора стекао само додатну популарност, а према статистичким истраживањима спроведеним крајем јануара, процењивало се да ће на поновљеним изборима освојити до 38% гласова у првом кругу, улазећи у други као убедљиви фаворит.
Његово хапшење, до ког је дошло у тренутку када је политичар био на путу да преда документацију везану за своју кандидатуру, више је него индикативно, а исто се може рећи и за оптужбе са којима се суочава — сви су изгледи да су прозападне снаге у Букурешту, у немогућности да докажу финансијске везе са Москвом, одлучиле да примене сва расположива средства да осигурају да Ђорђеску не победи на предстојећим изборима, овог пута не ризикујући могућност да се он уопште кандидује.
И ово не би био први пут — у предвечерје сада поништених избора, Уставни суд је донео одлуку о забрани кандидовања Дијане Шошоаке због ставова који, како је формално наведено, подривају чланство у евроатлантским структурама. У овом тренутку, сви су изгледи да ће се Ђорђеску суочити са идентичним приступом. Основно питање стога постаје да ли ће пријатељски нам румунски народ пронаћи довољно воље и одлучности да иступи против узурпације државних структура од стране заступника интереса колективног Запада.
Током претходних недеља, десетине хиљада људи протествовале су на улицама Букурешта захтевајући не понављање избора, већ организацију другог круга у складу са резултатима објављеним у децембру. Ово, међутим, није било довољно да примора власт да се врати у оквире Устава. И у овоме актуелне румунске власти имају неупитну подршку Запада који је од 2022 уложио значајна финансијска средства у милитаризацију Румуније којој је додељена једна од кључних улога у будућем рату са Русијом.
