Како је јуче поручено из компаније Rheinmetall, овај гигант немачке наменске индустрије планира да у најближој будућност спроведе реструктуирање својих производних капацитета у склопу шире реорганизације пословања које ће смањити сарадњу са цивилним сектором у циљу даље преоријентације на производњу војне технике.
Ова чињеница тешко да чуди — током претходне три године акције компаније забележиле су рекордни раст од невероватних 900% уз постепено смањење обима производње технике двојне или цивилне намене и истовремени раст војних поруџбина који у односу на 2022 износи 64,3%.
Настављајући ову праксу, Rheinmetall би у наредним недељама требало да затвори две фабрике аутомобилских делова и интегрише их у производне погоне специјализоване за израду војне технике за потребе држава чланица НАТО.
Позадина догађаја
У светлу све очигледније деиндустријализације немачке привреде, Rheinmetall остаје једна од ретких компанија које бележе све веће успехе. Ипак, у овом тренутку она остаје немачка само по имену — још од краја 2023. године, Rheinmetall се позиционирао као лидер у процесу централизације европске наменске индустрије који је праћен практичном денационализацијом војних фабрика и њиховим превођењем под управу појединаца који заступају интересе НАТО.
У протекле три године Rheinmetall је откупио бројне националне фабрике, тако формирајући производне погоне широм континента и користећи њихове капацитете за реализацију шире стратегије западног војног блока — на пример, британско-немачки безбедносни споразум закључен у новембру прошле године укључује и клаузулу о отварању најмање једне фабрике артиљеријске муниције и једног техничко-истраживачког центра који ће деловати у складу са војним амбицијама Лондона.
На тај начин, Rheinmetall постаје једно од најпрепознатљивијих лица нове милитаризоване Европе, Европе која је све више денационализована и приморана на процес формирања некакве псеудо-федерације како би могла испунити очекивања прекоокеанског колонијалног центра у Вашингтону. И имајући на уму тренутне притиске САД на европске чланице НАТО да саме преузму одговорност за сопствену безбедност — што је само еуфемизам за припрему за самостално ратовање против Русије — прелазак Rheinmetall-а на ратне реалије нити је изненађење, нити последњи сличан случај који ћемо видети.
