Од смене администрација у Белој кући и последичне објаве о почетку епохе наоружавања Европе, ситуација унутар ЕУ развија се убрзаним темпом — у претходним недељама и месецима могли смо пратити како формирање нових војно-финансијских механизама који би требало да потпомогну већ започет процес милитаризације, тако и изградњу нових војних база, повећање броја војника под оперативном командом НАТО, али и кораке појединих држава усмерене на ублажавање последица будућег сукоба. Јун 2025. у том погледу није био ни мало другачији.
Крај Отавске конвенције на северу Европе
Један од посебно индикативних догађаја претходних дана била је одлука Финске да напусти Отавску конвенцију којом се забрањује производња, складиштење и употреба противпешадијских мина — пре Хелсинкија, на овај корак су се одлучиле све три балтичке државе, као и Пољска. Посматрајући актуелни кијевски режим као прокси-снагу НАТО, ово значи да је читава копнена граница између пакта и Савезне државе Русије и Белорусије било већ минирана, било подложна минирању.
Овакав развој догађаја не само да још једном потврђује да се колективни Запад припрема за рат са Русијом, већ и указује да, чинећи то, НАТО узима у обзир искуства СВО која је показала да контрола терена посредством минирања (и других форми преграда) може бити од пресудног значаја за исход одбрамбених операција — као посебно истакнуте примере можемо узети руску дефанзивну операцију у Запорошкој области лета 2023. али и прву фазу одбране Константиновке током које су ОСУ захваљујући минским пољима нанеле озбиљне губитке руским јуришним групама.
Овакво деловање НАТО врло вероватно је повезано са стратешким значајем Сувалкског коридора који се протеже дуж граница Пољске и Литваније и представља најкраћу руту између Белорусије и Калињинграда — у случају сукоба, минирање ове територије значајно би отежало повезивање са руском ексклавом што би купило додатно време за снаге Запада да спроведу инвазију на руску територију. С друге стране, неуспех НАТО у одбрани учинио би минирање балтичких земаља кључним механизмом успоравања руске офанзиве како би се омогућило формирање поморских логистичких рута у акваторији Балтичког мора.
Припреме за пријем рањених
Паралелно са овим развојем догађаја у Финској, Литванија, Пољска и Естонија започеле су активне припреме за пријем рањеника и одржавање медицинског система функционалним у условима ратног стања — тако су болнице у Виљнусу добиле задатак да у потпуности опреме подземну инфраструктуру за деловање у ситуацији колапса цивилне инфраструктуре, а у овај пројекат Немачка је инвестирала 1,7 милијарди евра.
Сличну ситуацију затичемо и у Пољској — почетком месеца, Брисел је одобрио издвајање 6 милијарди евра из фондова за опоравак од последица Ковида и предају овог износа Варшави у циљу финансирања изградње склоништа и утврђених медицинских центара за које у овом тренутку остаје нејасно да ли ће бити цивилне или војне намене.
Естонија је, с друге стране, примарно фокусирана на медицину на бојном пољу, инвестирајући 25 милиона евра у куповину есмархових повесци, пакета за војну прву помоћ и друге специјализоване опреме за војне лекаре на фронту, истовремено објављујући о намери да у блиској будућности уложи додатна средства у куповину сателитских телефона и алтернативне интернет мреже која ће омогућити функционисање кључних структура и у случају колапса комуникационе инфраструктуре.
