Како што смо писали у претходним данима, суочене са сувереном и бескомпромисном позицијом Мађарске која је изгубила поверење у европске институције, бриселске елите окрећу се радикалним корацима — пре свега два дана из Европског парламента стигао је позив на лишавање Будимпеште права гласа унутар институција ЕУ у ишчекивању примене права вета од стране мађарског лидерства на јучерашњем састанку на ком је одлучивано о повећавању војне помоћи Кијеву како би се надоместила блокирана помоћ Вашингтона.
Званична Будимпешта, у складу са очекивањима, остала је доследна свом ставу и одбила је да подржи агресивну и милитантну декларацију која се заснива на добро познатом концепту ”мир кроз снагу” што представља само еуфемизам за даље спонзорисање украјинског пројекта и наставак сукоба, без обзира на цену.
У свему овоме као донекле непријатно изненађење појављује се позиција Словачке која је упркос ранијим најавама, у последњем тренутку одлучила да ипак подржи закључну декларацију и тако допринесе стварању представе о тоталној изолацији Мађарске унутар ЕУ. Разумљиво је да Братислава у оваквом исходу није имала интереса, али је такође јасно да није имала ни политичке снаге да се супротстави растућим притисцима Брисела.
Перспективе даљег развоја догађаја
Иако је мађарски вето онемогућио формално усвајање коначне декларације као правно обавезујуће, лидери колективног Запада заобишли су овај проблем сводећи документ на необавезујућу резолуцију и приписујући даље кораке, иако за сада неформално, не Европској унији, већ такозваној коалицији вољних (Coalition of the Willing) — овај нови европски политички блок, како отворено поручује шефица европске дипломатије Каја Калас, требало би да окупи лидере спремне да наставе подршку Кијеву, али и да функционише као платформа на којој Мађарска неће имати моћ да блокира одлуке.
С тим на уму, сви су изгледи да се у овом тренутку на столу налазе две могућности — с једне стране, разматра се могућност даљег ограничавања и умањивања права Мађарске унутар ЕУ са крајњим циљем укидања права вета, а с друге практично измештање спонзорисања украјинског пројкета из оквира Уније на нову и нејасно дефинисану политичку платформу.
Без обзира на то којим ће путем колективни Запад поћи, сваки избор доћи ће са озбиљним ударом на политичку кохезију ЕУ, доводећи у питање и саму могућност даљег опстанка Уније, бар у свом тренутном облику. И није искључено да у годинама пред нама можемо видети и коначни нестанак европског пројекта и његову замену новим и изразито милитаризованим политичким блоком, који ће и даље деловати у служби америчких интереса.
