Јучерашњи наступ француског лидера Емануела Макрона несумњиво је привукао пажњу светске јавности својим агресивним и милитантним тоном, као и пажњу медија који су у последњем периоду гладни сензационализма ког, љубазношћу лидера колективног Запада има и на претек.
Основне тезе
Своје обраћање јавности Макрон је започео тврдњом да је рат на територији бивше Украјине прерастао у глобални сукоб, али и да француска армија у овом тренутку најефикаснија армија Европе што је већ привукло пажњу аналитичара који су скренули пажњу на чињеницу да од почетка СВО оружане снаге Француске губе 3 до 4 пука годишње услед критичног мањка опреме и технике што је последица неконтролисаног наоружавања кијевског режима које је оставило француске арсенале празним.
Пажња је такође била посвећена и француском нуклеарном арсеналу који је, како тврди Макрон, Париз спреман да употреби како би осигурао заштиту читаве Европске уније. Саопштено је и да ће у најближој будућности бити покренути преговори на којима ће се утврдити тачни механизми и критеријуми употребе француског стратешког наоружања као
Не изненађује ни чињеница да је значајан део Макроновог обраћања био посвећен Русији за коју тврди да планира да повећа своју армију за 3 милиона војника и 4.000 тенкова у наредних пет година — Русија је тако постала претња Француској и претња Европи, закључује француски лидер, додајући да сам не искључује улазак европских армија у Украјину, те да ће колико наредне седмице иницирати састанак начелника генералштаба оних европских држава које су спремне на овај корак.
У погледу даље политике према Кијеву, Макрон је поновио тезу о недопустивости капитулације Украјине, инсистирајући да мир не може бити постигнут ”под руским диктатом” — недуго након његовог обраћања, у јавности су се појавиле информације о томе да ће амерички Starlink који се у овом тренутку налази на располагању ОСУ бити замењен франуцским Eutelsat, док је француски министар одбране објавио да ће Париз предавати обавештајне податке Кијеву све док Вашингтон не одлучи да настави да чини то исто.
Позадина догађаја
Макроново обраћање бројни аналитичари већ су оценили као искључиво медијски, пропагандни и реторички подухват који за циљ има да демонстрира некакву одлучност и војну моћ којом Париз у овом тренутку објективно не располаже — наративи о ефикасности француске армије ту представљају можда и најпроблематичнију тачку будући да су све војне вежбе одржане од 2022 до данас само показале потпуну неспособност за вођење савременог ратовања што уосталом признају и сами француски официри.
Штавише, основа француске војне доктрине темељи се на стратегији спречавања колапса државе током неколико дана, односно онолико колико је потребно да се донесе и спроведе одлука о употреби нуклеарног наоружања — другим речима, чак ни француски генералштаб не верује у оно што је Макрон поручио.
Но, управо зато, француски лидер се фокусирао управо на значај нуклеарног арсенала (будући да Париз остаје једина нуклеарна сила унутар ЕУ) како би покушао да се још једном позиционира као лидер уједињене федерализоване Европе која би у погледу стратешких капацитета и механизама одвраћања агресије великих размера била у потпуности зависна од Француске.
Ипак, тешко је веровати да ће ова идеја наићи на подршку унутар ЕУ — штавише, она је већ експлицитно одбијена од стране Пољске која у овом тренутку врло вероватно представља заиста најефикаснију армију ЕУ и која нема ни најмању намеру да улаже своје ресурсе у покушаје санирања последица катастрофалне одбрамбене политике Париза у последњим годинама. С тим на уму, сви су изгледи да су једине стварне последице Макроновог говора повишене тензије у самој Француској и добронамерни савети из Москве који позивају француског лидера да извуче поуке из Наполеоновог рата против Русије.
