Раније данас, начелник ФСБ-а Александар Бортников иступио је у јавност са низом веома значајних информација које имају озбиљне импликације у погледу даљег развоја ситуације не само у зони СВО, већ на истоку Европе шире — у том погледу, данашњи наступ руског обавештајца можемо поредити са априлским наступом начелника белоруског КГБ-а који је том приликом открио планове колективног Запада за покретање тоталног хибридног рата против Белорусије, а са крајњим циљем свргавања легитимних власти и уласка НАТО трупа на њену територију.
На сличан начин, и информације објављене данас у Москви откривају планове Запада за асиметрични одговор на све очигледније неуспехе ОСУ на линији фронта који притом укључује интензивирање терористичких активности на руској територији, као и покушаје проширења сукоба на друге постсовјетске државе.
Директније укључење НАТО у сукоб
Бортников је тако потврдио да Русија располаже информацијама које потврђују присуство редовних војних лица држава чланица НАТО у зони СВО и то практично дуж читаве линије фронта — главни задатак који западни војници у овом тренутку извршавају јесте планирање и координација операција ОСУ чиме они постају непосредни учесници сукоба.
Ова чињеница, међутим, одавно је позната, а колективни Запад већ неколико месеци припрема јавност за овакав развој догађаја кроз све учесталија саопштења о погибији плаћеника у зони СВО, плаћеника који се притом представљају као хероји, и за чија се права боре условно угледне западне институције као што је аустралијски Lowy Institute који је покренуо иницијативу усмерену на практичну легализацију плаћеништва и формирања правне основе за укључивање странаца у спискове за размену заробљеника.
Но, Бортниково саопштење није само констатација стања на терену — прошли месец умногоме је био нова прекретница у погледу директног учешћча НАТО у борбама у зони СВО. Новоформирани штаб НАТО у Немачкој задужен за координацију испорука наоружања Украјини и формално је започео са радом, а са директном контролом токова технике, пакт сада игра и далеко директнију улогу у погледу координације борбених дејстава. Истовремено, у Француској је почела обука нове експерименталне бригаде ОСУ која ће до краја године бити оспособљена да изводи војне операције уз искључиву употребу француске технике и у складу са француском војном доктрином, што повећава вероватноћу да ће се на челу ове јединице наћи и француски официри.
Проширивање сукоба на Белорусију и Молдавију
Имајући на уму раст тензија дуж белоруских граница који можемо пратити практично од самог почетка СВО (па и раније, уколико узмемо у обзир милитаризацију пољксе границе), као и све отвореније припреме Молдавије за војно решење питања Придњестровља, није изненађење што је Бортников издвојио ове две земље као највероватније нове театре борбених дејстава, а у складу са амбицијама Запада да изазове даљу ескалацију сукоба.
Руски обавештајац притом објашњава да посебно интересовање Вашингтона и војног пакта под његовом контролом за Белорусију произилази из разрађених планова укључивања Пољске и балтичких држава у сукоб — и ово је такође очигледно из ситуације на терену. У овом тренутку, више од 40.000 војника НАТО распоређено је дуж белоруских граница, а изградња одбрамбене линије са све противтенковским препрекама, бетонским барикадама и рововима траје већ неколико месеци и сада улази у своју завршну фазу, са успостављањем утврђених положаја на прилазима балтичким престоницама.
Интензивирање терористичке активности
Бортников је такође упозорио да је кијевски режим услед неуспеха на линији фронта добио наређење од НАТО да преусмери свој фокус на терористичке и диверзантске активности, и прву потврду ове тврдње добили смо колико данас када је кијевски ГУР преузео одговорност за постављање бомбе под аутомобил начелника обезбеђења Запорошке нуклеарне електране, Андреја Кротког (на снимку).
И ово је нешто у чему безбедносне службе имају богато искуство — поред напада на Крокус Сити Хол који су, како потврђује Бортников, координисале специјалне службе кијевског режима, овде можемо поменути и убиства Владлена Татарског и Дарије Дугине, те неуспеле атентате на Захара Прилепина и Олега Царева.
У светлу немогућности ОСУ да преузму иницијативу у зони борбених дејстава, колективни Запад на овај начин покушава да дестабилизује унутрашњу ситуацију у Русији, стварајући атмосферу страха, панике и неповерења према безбедносним службама, а са крајњим циљем јачања како антиратног сентимента, тако и сепаратизма и екстремизма у мањинским дијаспорама.
