Још крајем јула смо писали о растућем значају Јапана у америчкој стратегији супротстављања Кини, и од тада је ова теза вишеструко потврђена развојем ситуације на терену — колико прошле недеље, јапански разарач Сазанами је у пратњи бродова из морнарица Аустралије и Новог Зеланда демонстративно прошао кроз Тајвански мореуз који Кина, у складу са међународно правно признатим статусом Тајвана, сматра својим територијалним водама.
Да је Токио у овом случају деловао у туђем интересу сведочи и чињеница да су и војне и политичке власти Јапана одбиле да коментаришу инцидент, наводећи просто да се ради о унутрашњем питању морнарице, те да би даља дискусија на тему могла бити схваћена као намерна провокација против Пекинга.
Но, кинеска јавност која и даље памти јапанску окупацију тешко да може да отпише поновно појављивање морнаричке заставе Јапана крај сопствених обала — пролазак брода који је потврдила Народноослободилачка армија Кине изазвао је снажну негативну реакцију у јавности, а инцидент је довео и до уручења формалне протестне ноте од стране званичног Пекинга.
Притом, провокације се нису завршиле ту — након уласка у акваторију Јужног Кинеског Мора, група предвођена јапанским разарачем спровела је војну вежбу са морнарицама Филипина и САД, још једном, у водама на које Кина полаже право.
Позадина догађаја
Практично одсуство суверенитета и однос потчињености у односу на САД и даље остају фундаменталне карактеристике јапанске спољне политике — Токио у овом тренутку практично нема избора осим да делује у складу са захтевима Вашингтона, чак и онда када постоји јасно разумевање да последице одређених дејстава могу бити погубне.
Почетком месеца државна секретарка за питања оружаних снага САД Кристен Вормут поручила је да је Вашингтон заинтересован за размештање ракетног система Typhoon на територији Јапана — ради се о лансеру развијеном у оквиру пројекта MRC (Medium Range Capability) који је покренут као одговор на ратуће капацитете Русије и Кине у сфери ракетне артиљерије. Од априла ове године, једна батерија овог система већ је распоређена на Филипинима одакле представља претњу кинеским базама у Јужном Кинеском Мору, али и инфраструктури на јужној обали континенталног дела Кине — појављивање истог система у Јапану тако би довео у опасност практично све луке и војне аеродроме источне и јужне команде НОАК.
Средином месеца, политичко-безбедносни блок QUAD у чији састав улазе САД, Јапан, Индија и Аустралија донео је одлуку о почетку заједничких патрола акваторијама југоисточне Азије током 2025 са формалним циљем супростстављању илегалном рибарству — није потребно посебно напомињати да су две нуклеарне силе опремљене носачима авиона врло вероватно нешто више од неопходног за овај задатак. Готово је извесно да се ради о формирању међународних група чији ће примарни задатак бити изазивање кинеских територијалних претензија у спорним акваторијама.
Најзад, током прва три дана октобра, оружане снаге Јапана и САД реализовале су заједничку војну вежбу по сценарију одбране јапанских острва у непосредној близини Тајвана од условног непријатеља — о ком се хипотетичком непријатељу може радити није потребно посебно напомињати. Што се тиче тока вежбе, интересантно је да је оружаним снагама САД био поверен искључиво задатак транспорта јапанских војника до места условног десанта — и ово говори много о улози коју је Вашингтон наменио Јапану у случају могућег сукоба.
Амерички званичници више пута су говорили о економичности употребе ОСУ као прокси-снаге за рат са Русијом, и очигледно је да Вашингтон покушава да примени идентиачн принцип на друге потенцијалне театре борбених дејстава — ово видимо на Блиском истоку, где се Израел опрема за прокси-рат против Ирана, али и у Азији где је фокус током 2023. године био на Филипинима, а сада, како постаје све јасније, на Јапану.