Ка почетку битке за Мирноград
Након успешног преласка реке Журавке и успостављања контроле над већим делом Гродовке, армија РФ започела је нови покушај пробоја непријатељске одбране северно од града, по свему судећи планирајући да одсече преостале јединице ОСУ од логистичких рута и тако ликвидира њихове борбене капацитете без дуготрајних градских борби.
Интензивирање офанзивних дејстава у битки за Гродовку је више него индикативно — имајући на уму нове тактичке успехе остварене западно од Николајевке, чини се основаним претпоставити да руска команда планира скоро започињање прве фазе битке за Мирноград која ће укључивати потискивање непријатеља са утврђених положаја формираних на територији Рудника 5/6 и са тим циљем покушава да поравна линију фронта и минимизује ризик од евентуалног удара на крило наступајућих снага.
Но, непријатељ има другачије замисли — током последњих неколико недеља, инжењерске јединице ОСУ активно су радиле на изградњи система утврђених положаја који се протеже од линије Сухи Јар – Лисовка, преко Даченског, све до Шевченка. На овај начин, Украјинска команда покушава да онемогући даље напредовање ка јужним ободима Покровска, приморавајући јуришне групе армије РФ да уместо тога напредују ка Новопавловки где се могу наћи у унакрсној ватри између Мирнограда и Покровска. Узимајући то у обзир, јасно је да непријатељ неће предати последње положаје у Гродовки без жестоког отпора.
Ослобођење рудника Новогродовски 2
Нешто јужније, руске снаге успешно су преузеле контролу над рудником Новогродовски 2, тако поравнавајући линију фронта северно од Селидова — ипак, даљи напредак кроз отворена поља тешко да ће бити могућ без у најмању руку блокаде непријатељских снага у Сухом Јару и Лисовки, а чак и тада ће постојати значајан ризик од унакрсне ватре непријатељских снага у Даченском и Петровки.
Стога, даљи развој оствареног успеха западно од Новогродовке биће могућ само уз ефикасну и беспрекорно координисану подршку артиљерије и беспилотних летилица без које се офанзива преко отворених поља може претворити у катастрофу — ипак, јединице Централног војног округа армије РФ под командом генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова већ су више пута показале да су кадре да успешно реше овакве тактичке задатке и остваре значајне успехе упркос непријатељским плановима.
Стога, иако не треба очекивати рапидан продор ка западу, постоје добре шансе да ће непријатељска одбрана бити сломљена након чега основни вектор руске офанзиве може бити померен ка југу, а у циљу ослбођења Вишњевог и последичног опкољавања Селидова — уколико до овог развоја догађаја заиста и дође, сви су изгледи да ће битка за Селидово постати практично реприза ослобођења Угљедара уз примарни фокус на пресецање кључних комуникација и блокаду непријатељских снага до њиховог потпуног уништења или предаје.
