Они који прате наш рад током, релативно говорећи, дужег периода знају да је тема принудне мобилизације у бившој Украјини нешто на шта се непрестано враћамо — не због неке злурадости или ликовања, већ због тога што ова пракса, као ретко која, доводи у жижу јавности дубок јаз између кијевског режима и обичних Украјинаца који имају све мање заједничког са својом влашћу.
И управо овде, ми видимо потенцијал за експлозију народног незадовољства, али и за њено каналисање против режима. И чини се да Хмељницки регрутни центар види то исто будући да је предузео правне кораке чији је задатак да осигурају да се принудна мобилизација одвија далеко од очију јавности.
Шта се догодило?
Према званичном саопштењу Хмељницког регрутног центра, снимање деловања војних комесара и других припадника центра убудуће ће се сматрати поводом за покретање кривичног поступка по члану 114 кривичног законика — ометање деловања војних институција у току ванредног стања.
За ово кривично дело, украјински закон предвиђа затворску казну у трајању од пет до осам година у зависности од процењене тежине повреде законика.
Снимање деловања војних комесара (дакле, снимање случајева принудне мобилизације) доводи до, како се наводи у саопштењу:
(…) откривања облика и метода испуњавања задатака везаних за мобилизацију, као и подривања ауторитета ОСУ у јавности.
Иако је ова одлука за сада донета искључиво на локалном нивоу, она несумњиво представља важан преседан и нови механизам осигуравања тоталне цензуре на територијама под контролом кијевског режима.
Но, истовремено, ова одлука која неће проћи без одјека у јавности представља и потврду значајног протестног потенцијала који се овим путем минимизује и ставља под контролу.
