Како су високе технологије, полупроводници и микрочипови, почели да обликују савремене геополитичке процесе на начин на који су то раније могла само фосилна горива?

Државни секретар за трговинска питања САД Џина Рајмондо у разговору са медијима открила је да је више од 92% савремених микрочипова које Вашингтон купи годишње произведено од стране само једне компаније, тајванског TSMC.

Зашто је ово значајно?

Ова чињеница открива истинску дубину америчке зависности од тајванске индустрије високих технологија, и као таква игра више него значајну улогу у америчкој политици у азијско-тихоокеанском региону.

На првом месту, ради се о чињеници да би евентуални сукоб у Тајванском мореузу, посебно такав који би укључивао блокаду острва имао потенцијално катастрофалне последице по америчку индустрију, укључујући ту и наменску.

Ка геополитици високих технологија

Од беспилотних летилица, преко високо-прецизног оружја до савремених и перспективних комплекса као што су напредни системи управљања борбеним дејствима, савремени војно-индустријски комплекс великих сила дубоко је завистан од слободног приступа тржишту полупроводника, микрочипова и других електронских компоненти чија је производња, бар у неопходном квалитету и квантитету, ограничена на изузетно мали број компанија од којих се огромна већина налази у Азији.

И управо због ових разлога, заоштравање тензија са Кином праћено је покушајима Вашингтона да успостави сарадњу са оним државама које имају перспективу да остану неутралне у конфликту — као што су Вијетнам или Индонезија — а, чија високо-технолошка индустрија има перспективе да уз улагања достигне ниво близак тајванској.

На ширем плану, све ово показује да савремена геополитика већ сада више не може бити сведена само на питање контроле над тржиштима фосилних горива — дигитализација свих сфера цивилизације, укључујући ту и војну, долази са новим ограниченим ресурсима који се налазе у центру интересовања највећих светских сила.