Иако су неки извори већ објавили о паду Алепа, тренутно доступне информације из отворених избора указују на то да Сиријска Арапска Армија у овом тренутку задржава одређено присуство у источној половини града, док су центар и западна периферија прешли под контролу протурских милитаната током ноћи.
На информационом фронту, посебно болан удар био је пад „неосвојиве“ тврђаве у Алепу са које су скинуте заставе Сирије и Ирана и замењене ознакама паравојних снага које су је заузеле — објављивање ових снимака означило је и крах медијске стратегије свих оних извора који су након првобитног игнорисања кризе почели да пласирају наративе о критичним губицима непријатеља и противудару који само што није почео. Чак су и званични извори САА објавили о предислокацији својих снага.
Нажалост, изгубљене територије Алепа предате су без борбе, а слободно кретање милитаната и њихових високих званичника у граду указују на то да САА просто не представља претњу непријатељу — са изузетком повремених ваздушних удара које изводи не само сиријска авијација, већ и руске ВКС, протурски милитанти практично не наилазе на организован отпор.
Ко је крив?
Пад Алепа који се у овом тренутку, нажалост, чини неизбежним представља не само војни пораз, већ и удар на читав систем наратива који су током година примирја пласирали неки извори који су игноришући објективне проблеме инсистирали на практичној непобедивости САА, као и иранских прокси-снага или руског контингента.
С тим ма уму, потпуно је разумљиво зашто је централно питање међу суверенистички оријентисаним појединцима и групама — шта се заправо догодило и ко је крив?
Одговор на ово питање, међутим, не може бити једноставан, будући да се ради о више фактора који су довели до трагичног исхода који видимо на терену — на првом месту ту је катастрофално низак ниво борбене готовости САА о ком смо писали раније, али и релативно пасиван приступ Ирана који је Алепо сматрао сопственом зоном утицаја (и одговорности).
Најзад, многи постављају и питање одговорности руског контигента — и док се о квалитету официрског кадра армије РФ у Сирији после 2022 може рећи много тога, војни кореспондент Александар Харченко који је само неколико дана пре почетка офанзиве протурских милитаната боравио у посети руским снагама у Алепу потврдио је да су све информације биле доступне и предате свим укљученим странама и вишем командовању благовремено.
Но, услед ранијих договора о кључној улози Ирана, руско присуство у широј околини града било је сведено на неколико патрола војне полиције и веома мали број специјалних јединица које су током борби претходних дана играле улогу пешадије — другим речима Москва се ослањала на, како то сликовито каже Харченко, ауторитет своје заставе, пре него на стварне војне капацитете у околини Алепа који су били далеко испод минималних.
