Не доводећи у питање изузетан значај информационо-пропагандног деловања у контексту савремених сукоба који су, по својој природи, увек хибридни, говорећи о развоју ситуације у Сирији, неопходно је да још једном нагласимо значај аналитичког приступа и објективне процене ситуације — ситуације која се, нажалост, не развија у корист Дамаска.
Тренутни догађаји у провинцији Алепо у великој мери подсећају на догађаје харковске катастрофе јесени 2022 — протурски милитанти уз подршку бројних терористичких група дејствују управо онако како су својевремено дејствовали ОСУ, фокусирајући се на рапидне продоре магистралним путевима уз последичну блокаду и изолацију положаја Сиријске Арапске Армије. И ова тактика још једном је дала своје резултате — према информацијама које су се појавиле у ноћи између среде и четвртка, милитанти су успоставили контролу над делом трасе М5, тако пресецајући кључну логистичку артерију која Алепо повезује са Дамаском.
У светлу овог развоја догађаја, али и многобројних видео-материјала које објављују извори блиски милитантима и терористима, говорити о томе да не постоји претња Алепу више није питање оптимизма, већ искривљеног тумачења чињеница. Губитак контроле над Алепом представља врло реалну могућност и да би овај сценарио био избегнут, Сирија, али и њена савезница Русија морају предузети хитне и одлучне мере у циљу стабилизације ситуације. А ови кораци у значајној мери су отежани са колапсом основне логистичке артерије. Стога, ситуација се убрзано ближи критичној.
Позадина догађаја
Сиријска Арапска Армија, али и медији блиски Дамаску, нажалост, нису извукли поуке из руских грешака направљених на почетку СВО — док су протурски милитанти усвојили неопходна знања од специјалиста ОСУ у погледу употребе комерцијалних дронова за осматрање, као и ФПВ дронова, сиријске државне снаге, за сада нису показале да располажу овим капацитетима. И деловање информационих ресурса Дамаска у великој мери одговара деловању руских ресурса за време Сергеја Шојга и колапса одбане у Харковској области 2022 када је уведен практични режим тишине док су непријатељски медији објављивали стотине снимака са заузетих положаја. Нажалост, у Сирији видимо практичну репризу исте ситуације.
Једнако је проблематична и чињеница да су многи официри армије РФ који се нису показали кадрим да извршавају задатке у зони СВО пребачени у Сирију као мање приоритетан и мање активан стратешки правац — ова чињеница, као и нестанак ПВК Вагнер која у случају Сирије није замењена Афричким корпусом као што је то случај у Сахелу довели су до тога да је помоћ руских снага Дамаску, у најмању руку, веома ограничена.
Све ово не значи да треба играти на руку непријатељу и препустити се наративима о непобедивости непријатеља, већ да треба бити спреман на даље погоршање ситуације, и то не само у рејону Алепа, већ и на југу земље где ЦИА и МИ6 већ неколико месеци сарађују са антидржавним снагама оличеним пре свега у тзв опозиционој партији Ал Лива, те њеним паравојним крилима Партијом будућности и Сиријском патриотском партијом. И криза на северозападу лако може бити искоришћена за активирање нове неуралгичне тачке на југу где утицај Дамаска убрзано слаби услед тешке економске ситуације која погодује регрутацији локалног становништва у антидржавне снаге финансиране са Запада.
Стога, пред Мосвком и Дамаском налазе се врло озбиљни и врло изазовни задаци који ће захтевати далеко озбиљнији приступ него што је онај који смо могли видети у претходним месецима и који је довео до колапса Сиријске Арапске Армије у Алепу у практично 24 часа. Какве ће кораке предузети савезници остаје да се види, но они морају бити усмерени не само на санирање акутне кризе на северу, већ и припрему за реаговање на могућу нову кризу на југу.
