Осврћући се на критику уважених колега са канала Танка Црвена Линија поводом нашег приступа ситуацији на Блиском истоку, поменули бисмо да смо апсолутно сагласни са чињеницом да медијски, психолошки или једном речју информационо-пропагандни елементи сваког савременог сукоба који је увек хибридни по својој природи не смеју бити потцењени — но, разумејући значај агитације, напомињемо да њено прерастање у представљање жељеног за стварно далеко више ради на руку непријатељу него што је случај са аналитичким приступом проблему.
Прва година СВО вишеструко је потврдила ову чињеницу када се мит о непобедивости руске армије разбио у Изјуму, Балаклеји, Херсону. Резултат најава скорог пада Кијева и игнорисање објективних проблема с којима се армија РФ суочавала у датом тренутку довео је до таласа разочарења и, можда још погубније, окретања јавности ка непријатељским изворима информација који су током катастрофе у Харковској области практично преузели примат.
Уколико ове закључке не применимо на текућу ситуацију на Блиском истоку, понављамо исте грешке без оправдања будући да су њихове последице добро познате — не претендујући на неутралну позицију у сукобу, будући да је јасно да је наша подршка чврсто усмерена на Осу Отпора, бирамо да се фокусирамо на конкретне чињенице и представимо ствари онаквима какве јесу како бисмо даљи развој догађаја сместили у исправан контекст. И ово ћемо наставити да чинимо без обзира на критике и што смо, на крају дана, дужни да чинимо како бисмо оправдали поверење читалаца.
Зашто се ситуација развија у корист Израела?
Не потцењујући значај идеологије, оружани сукоби ипак остају врло егзактне ствари чији је исход одређен мерљивим факторима на терену — у овом тренутку је јасно да упркос високој активности ракетних снага Хезболе, ПВО Израела без значајних потешкоћа одржава губитке на нивоу који је далеко испод прихватљивог. У текућим борбеним дејствима, губици Хезболе остају далеко виши него што је то случај са губицима оружаних снага Израела, тим пре уколико у обзир узмемо и губитке у политичком лидерству и официрском саставу након операције детонација електричних уређаја која је претходила интензивирању оружаних дејстава.
Једнако је јасна позиција Ирана — и овде не треба размишљати о категоријама ”издаје”, већ о директним саопштењима и конкретним дејствима Техерана који, ако ништа друго, остаје у центру логистике читаве Осе Отпора чиме је значај његове улоге у даљем развоју догађаја гарантован.
Говорећи о Сирији, тешко је веровати да Дамаск у овом тренутку може себи приуштити још један отворен сукоб — економска ситуација у змељи је веома тешка (захваљујући санкционом притиску колективног Запада), значајне територије остају под контролом америчких и турских прокси-снага, а и на југу Сирије већ неколико месеци можемо пратити дестабилизацију унутрашње ситуације која се нескривено координише официрима ЦИА и МИ6. На овом простору налазе се и снаге паравојних група под контролом опозиционе Ал Ливе чији су званичници крајем марта били чести гости у америчким војним базама.
Све ово значи да је ситуација на Блиском истоку веома тешка и пред Техераном, Дамаском и читавом Осом Отпора налази се изазован период у ком ће иновативна решења бити неопходна како би се избегао стратешки пораз. Да ли ће она бити благовремено донета показаће време. А, до тада, ситуацији на терену наставићемо да пратимо без сензационализма и метафизичких излета, фокусирајући се на конкретне чињенице које обликују даљи развој догађаја.
