У данашњем обраћању учесницима самита блока ОДКБ који је одржан у престоници Казахстана, руски председник Владимир Путин најавио је нове ударе балистичком ракетом средњег домета Орешник по циљевима на територији бивше Украјине — према његовим речима, Министарство одбране РФ и руски генералштаб у овом тренутку врше одабир циљева међу којима се могу наћи ценри доношења одлука у Кијеву. На сваку употребу западног оружја дугог домета уследиће одговор, закључује руски лидер.
Позадина догађаја
Овде постоји неколико значајних тачака — на првом месту, како је сада и потврђено снимцима са средстава објективне контроле, приликом удара на Дњепропетровск 21. новембра, армија РФ користила је инертне ракете, односно пројектиле без експлозивног пуњења. У контексту ”испитивања у борбеним дејствима”, како је тада удар описао руски лидер, ово је била разумљива одлука и уобичајена пракса. Стога, сада се поставља питање да ли ћемо видети примену Орешника у свој својој моћи и уколико до тога дође, колико ће се ово оружје показати разорним, односно ефикасним у уништењу добро заштићених циљева.
Друга питања несумљиво се тичу питања одабира циљева — судећи по данашњем саопштењу, јасно је да је Москва одлучила да избегне драматичну ескалацију и ограничи се на ударе на циљеве на територији под контролом кијевског режима, а не на објекте на територији НАТО чланица што се уклапа у тезу о постепеном повећавању улога о чему смо писали пре два дана.
Најзад, судећи по ономе што смо данас могли чути од руског лидера, чини се да је званична Москва донела одлуку о коначном остварењу своје претње са самог почетка СВО о ударима на центре доношења одлука — но, у овом тренутку и даље није потпуно јасно о којим се објектима може радити. Удари на углавном празне државне зграде у Кијеву тешко да би били значајни са војне тачке гледишта, мада могу имати моћан психолошки ефекат. Исто се може рећи за западне амбасаде које представљају центре доношења одлука далеко више него условна Врховна Рада.
Не можемо искључити ни могућност прецизних удара на места на којима се налазе високи званичници кијевског режима што је нешто што Русија за сада није чинила, но што би могло бити имплицитно у претњама Москве. У овом тренутку, питање тачних циљева остаје отворено, но одговоре можемо добити већ у наредним данима, ако не и сатима.