Раније данас, у званичном саопштењу Министарства одбране РФ потврђена су још два случаја примене америчких ракета ATACMS за ударе по циљевима на територији Курске области — ради се о нападима који су изведени након руског одговора и директног упозорења руског председника колективном Западу да слични инциденти могу довести до појављивања руских ракета изнад војних објеката НАТО.
У саопштењу се прецизира да је 23. новембра нападнута позиција дивизије С-400 на 37 километара северозападно од Курска, а 25. новембра војни аеродром Курск – Источни. У оба случаја, део ракета је оборен, а део је достигао циљеве.
У закључку, Министарство одбране напомиње да је руски одговор у припреми.
Импликације
Оно што је у овом саопштењу прво привукло пажњу руске јавности јесте објективна процена ситуације и саопштавање чињеничног стања без скривања информација о ономе што се заиста и одиграло на терену — ово је нешто што је било незамисливо док се на челу руског МО налазио Сергеј Шојгу.
Поред тога, неки аналитичари сматрају да јавна потврда поновног нарушавања руских црвених линија, али и игнорисања упозорења руског председника представља додатну гаранцију одговора који је, уосталом, и експлицитно најављен.
И ово је, разумљиво, главно питање у међународној јавности — како ће Русија одговорити и да ли ће бити остварена претња удара на војне објекте државе чије је оружје употребљено што би у овом случају означавало САД?
Сигуран одговор на ово питање зна врло мало људи и они засигурно о томе не пишу на Телеграму, но имајући на уму циљ који је одабран за прву демонстрацију комплекса Орешник, чини се основаним претпоставити да ће Русија постепено повећавати улоге, одлажући директни удар на НАТО онолико колико је то могуће.
Многи руски аналитичари, међутим, сматрају да све док се циљеви руских ракета налазе на територијама под контролом кијевског режима, колективни Запад неће зауставити ескалацију. Бивша Украјина за НАТО није ништа више но потрошни материјал.
Уколико овај став постоји и у Кремљу, није искључено да ће одговор укључивати претходно најављен удар на америчке базе на територији треће стране — овде се као можда највероватнији избор појављују војни објекти САД на окупираним територијама Сирије.
Уколико се Русија одлучи за максималну ескалацију што у овом тренутку не изгледа толико вероватно, на удару се могу наћи НАТО базе у Европи, мада би овакав сценарио несумњиво значио драматичан раст тензија.
Уколико је претходна употреба Орешника икакав индикатор, који ће тачно бити одговор Русије може бити познато већ у наредна три дана.
