Током управо завршених војних вежби Тајвана, сепаратистичке снаге из Тајпеја учиниле су све у својој моћи да демонстрирају сопствене капацитете Кини — цео догађај био је медијски испраћен са великим бројем упечатљивих и сензационалистичких кадрова који су кулминирали у потапању расходованог војног брода савременим ракетним системима.
И мада су вежбе укључивале и копнену компоненту, главни фокус несумњиво је био на демонстрацији моћи тајванских противваздушних и противбродских ракетних система који би били употребљени и у случају покретања војне операције од стране Народноослободилачке армије Кине.
Колико је овај покушај одвраћања био успешан отворено је питање — све активности оружаних снага Тајвана помно је пратила војна обавештајна служба Кине што ће Пекингу омогућити да изведе закључке и уколико за тим има потребе, измени своје оперативне планове.
Повећање војног присуства Запада у азијско-тихоокеанском региону
Док је Тајван изводио театралне војне вежбе, авијација САД је без много помпе пребацила три стратешка бомбардера B-2A на базу Емберли на источној обали Аустралије.
Овај маневар је утолико интересантнији уколико у обзир узмемо чињеницу да је након комплекса војних вежби НАТО Pacific Skies окончаних у јулу одређен број италијанских ловаца Typhoon, као и америчких F-22A такође остао распоређен у Аустралији — ове летилице лако могу бити ангажоване за спровођење америчких бомбардера уколико се за тим укаже потреба, било у склопу нове војне вежбе, било у случају евентуалног распламсавања сукоба.
А говорећи о ваздушним капацитетима Запада у азијско-тихоокеанском региону значајно је поменути и Филипине на којима се у овом тренутку налазе француски ловци Dassault Rafale, као и противподморнични P-8A, више беспилотних летилица (MQ-9A и MQ-1C) и амерички ракетни систем Typhoon.
Импликације
Све ово тешко да представља изненађење, пре се ради о потврди тезе да је скорашњи пад тензија у односима Кине и Филипина био само планско санирање акутне кризе без дугорочних импликација за војно-политичку и војно-безбедносну ситуацију у региону.
За Вашингтон и његове сателите, азијско-тихоокеански регион остаје један од приоритетних могућих театара борбених дејстава са изузетним стратешким значајем и далекосежним геополитичким последицама — и колективни Запад се активно припрема за могући директан сукоб са Кином.
Овај процес, наравно, није једностран — Пекинг је и те како свестан импликација скорашњих догађаја и у складу с тим повећава сопствене војне капацитете у Тајванском мореузу и Јужном Кинеском Мору, пребацујући ловце и бомбардере на приобалне базе.
