Током претходних неколико дана, законодавци Велике Британије интензивирали су расправу о могућим правним основама за конфискацију бродова укључених у транспорт руских енергената — коначан одговор на ово питање пронађен је у закону Sanctions and Money Laundering Act усвојеном 2018.
Како се наводи у медијима, текст овог закона предвиђа употребу војне силе за принудну проверу и евентуално задржавање оних бродова за које се сумња да учествују у нарушавању санкционог режима уведеног против трећих страна.
Досадашња саопштења званичника, међутим, не прецизирају да ли се примена овог закона планира и у међународним водама, у отвореном нарушавању важећих норми поморског права или ће активности Лондона за сада бити ограничене на деловање у територијалним водама Ламанша где се у овом тренутку налазе два танкера на путу ка северним руским лукама.
Према британској министарки транспорта, Хејди Александер, јавно откривање ове информације и конкретних планова Велике Британије у овом тренутку ”помогло би само Владимиру Путину”.
Позадина догађаја
Имајући у виду да су оружане снаге Велике Британије непосредно учествовале у операцији задржавања танкера Маринера под лидерством САД, овакав развој догађаја не представља изненађење — штавише, имајући у виду чињеницу да је овај брод нападнут у међународним водама између Фарских острва и Исланда, чини се основаним претпоставити да ће Лондон и убудуће деловати свуда где за то има капацитета, а не само у границама сопствених територијалних вода.
Конкретизација планова Велике Британије у овом погледу одвија се у светлу како прошлогодишњих претњи премијера Кира Стармера да ће Лондон обуставити деловање руске флоте из сенке, односно лишити Русију прихода од продаје енергената, тако и недавне поруке Европске комисије да земље чланице Уније морају самостално одлучити да ли ће следити пример Вашингтона и предузимати војне мере против руске трговачке морнарице.
Импликације
Отворена дискусија о координисаној примени силе у циљу максимализације санкционих притисака на Русију и практичног истискивања Москве са светских тржишта одвија се паралелно са све учесталијим нападима на руске активе — како посредством војних удара на производне и транспортне капацитете који се изводе рукама ОСУ, тако и кроз економске притиске на треће стране у циљу елиминације руског присуства на конкретним територијама.
Ово указује на то да раст тензија у међународним водама представља само један аспект шире кампање притиска која је планирана и припремана током претходне године — на првом месту путем милитаризације морских путева северне Европе — а, која је након успешног испитивања и формирања преседана у инциденту са танкером Маринера прешла у фазу реализације.
Досадашњи развој догађаја, ван сваке сумње, показује да је једини начин супротстављања агресивној политици Запада повећање руског војног присуства у међународним водама и осигуравање адекватније заштите стратешки значајних актива — догађаји из маја прошле године већ су потврдили ефикасност ових мера, иако оне долазе уз растуће ризике од директне конфронтације руске армије и оружаних снага НАТО.
