Иако привремена суспензија америчких тарифа раније уведених Вијетнаму (и остатку света) доводи у питање крајњи исход агресивне економске политике Вашингтона, изузимајући ту Кину која се у тренутку писања овог текста суочава са таксама од запањујућих 125%, постоји могућност да тренутне турбуленције представљају шансу за Пекинг да поврати утицај у Ханоју и тако значајно наруши америчке планове у азијско-тихоокеанском региону.
Првобитне таксе од 46% с којима се суочио Вијетнам представљале су болан ударац на стратешке планове актуелних власти — њихова амбициозна идеја о економском расту од 8% годишње уз формирање моћне економије примарно засноване на високим технологијама до 2045 била је заснована на плану повећања извоза у САД који већ сада сачињава око 30% вијетнамског БДП-а.
Вашингтон је ове планове свесрдно подржао још у марту прошле године на састанку тадашњег државног секретара Ентонија Блинкена са министром спољних послова Буи Цан Соном — за САД, овакав развој догађаја представљао би могућност за диверзификацију извора полупроводника и микрочипова чиме би опасности избијања сукоба у Тајванском мореузу биле знатно ублажене.
Већ почетком ове године, неке америчке компаније као што је Qualcomm изместиле су своје фабрике у Вијетнам, а две земље најзад су почеле са имплементацијом одбредби споразума о свеобухватном стратешком партнерству из 2023.
Шта ово значи за Кину?
Трампове драконске (мада сада ублажене) тарифе Вијетнаму откриле су Ханоју не само дубоку зависност од Вашингтона, већ и дубоко укорењену несигурност економске стратегије која се заснива на претпоставци стабилних односа са САД — ово, како је постало очигледно, просто не може бити прихваћено као датост.
Уколико би Кина успела да се прикаже као поузданији партнер који може подржати амбиције Ханоја у наредне две деценије, нема сумње да би вијетнамске власти преразмотриле своју спољнополитичку оријентацију, тиме пре имајући у виду да континуиран економски раст представља најзначајнији извор широке подршке коју ужива владајућа партија.
Оваква сарадња несумњиво би била обострано корисна — док би Вијетнам добио стабилног партнера спремног да подржи његове амбиције, Кина би одузела Вашингтону могућност да замени тајванску производњу високотехнолошких производа, тако значајно смањујући вероватноћу ескалације у блиској будућности.
