Са даљим растом војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону и отвореним порукама Вашингтона да планира да максимизује свој притисак на Кину, не изненађује што сада видимо све већи број актера који покушавају да оснаже сопствене позиције у за сада још увек релативно неутралном простору југоисточне Азије.
Русија и Јапан у дипломатској офанзиви
Овде се посебно истиче Јапан чији је премијер Шигеру Ишиба одарбао управо земље региона за своју прву посету иностранству након инаугурације — ови састанци, како се чини, представљали су само увод у касније војне контакте који су уследили средином фебруара.
И уколико пристајање јапанских разарача у филипинским лукама и није било толико необично имајући на уму постојање неколико билатералних безбедносних споразума између две земље, исто није случај са каснијим посетама јапанске морнарице Тајланду и Малезији које се придржавају далеко неутралније позиције него што је то случај са Манилом.
Истовремено, препознајући прилику за за сопствени војно-индустријски комплекс, Русија је такође послала делегацију предвођену Сергејем Шојгом у званичну посету Малезији и Индонезији са чијим званичницима су вођени разговори како о продубљивању билатералне безбедносне сарадње, тако и о могућој куповини руске војне технике.
Овакав приступ у потпуности је разумљив — неутралне државе југоисточне Азије приморане су на оснаживање сопствених армија услед све нестабилније војно-безбедносне ситуације, при чему обе земље већ имају дугу историју куповине и употребе совјетске, односно руске технике.
Растући значај Вијетнама
Но, потенцијали југосточне Азије не могу бити сведени само на војну сарадњу — у овом тренутку, најупечатљивији пример у овом погледу јесте Вијетнам чије су власти предузеле кораке усмерене на трансформацију земље у нови регионални високо-технолошки центар који би привукао инвеститоре како са Запада, тако и из Кине и Русије.
И ово је нешто што не треба потценити — у светлу растућег утицаја високих технологија и сировина неопходних за њихову израду на глобалне политичке процесе што је већ довело до неколико оружаних сукоба, позиција Ханоја више је него разумљива и заснована на реалијама савременог тренутка.
И док у овом тренутку америчке компаније као што је Qualcomm измештају своје фабрике микропроцесора у Вијетнам, тако осигуравајући економску доминацију Вашингтона, динамично тржиште и повољни услови пословања лако могу довести до активнијег укључења других заинтересованих страна међу којима се несумњиво могу наћи како Русија, тако и Кина.
