Баш као и Јосип Броз у јуну давне 1968, и актуелни председник Србије Александар Вучић данас се начелно сложио са захтевима студентских протеста, поручујући да је ”власт разумела поруке” које су јој послате са улица — најављена је реконструкција владе са сменом најмање 50% министара, као и потписивање захтева о помиловању појединаца који су процесуирани због учешћа у различитим протестним активностима.

У помирљивом тону иступио је и премијер Милош Вучевић који је позвао све овлашћене представнике студентског покрета на разговоре са представницима власти у циљу изналажења компромисних решења, и како се чини из ширег тона државних званичника, начелног испуњавања захтева протеста.

Позадина догађаја

Разговарајући о овим догађајима са уваженим колегом администратором канала Рог Слободе, изнели смо тезу да основни циљ ове значајне промене реторике власти која је пре само неколико недеља на протесте одговарала претњама, упитним наративима о координацији из Загреба заправо покушај да се испровоцира изнуђена реакција прозападних снага унутар протестног покрета.

О присуству ових интересних група на улицама писали смо практично од самог почетка протеста, напомињући да у овом тренутку видимо својеврсно примирје прозападних и национално-оријентисаних снага на које НВО сектор, прозападна опозиција и сви други чести гости страних амбасада пристају како би одржали масовност, али и илузију јединствености студентског покрета.

У последњим данима, међутим, ова илузија полако се руши — од антисрпских представа пуштених на неким факултетима, до јучерашњих испада против традиција обележавања дана Светог Саве, појавило се много назнака да унутар протестног покрета постоји истакнута прозападна и антисрпска струја која располаже одређеним ресурсима, али и значајним бројем истомишљеника, што су приметиле и уважене колеге са канала Бунт је стање духа.

Одлучујући се на компромис са представницима онога што виде као умерену струју покрета, актуелне власти надају се да ће испровоцирати радикализацију прозападне струје која ће тако одбацити тренутни статус кво и иступити са својим отворено политичким захтевима, али и отворено политичким ставовима након чега ће било каква форма компромиса са национално-оријентисаном струјом постати немогућа услед непремостивих вредносних и идеолошких разлика.

Уколико до оваквог развоја догађаја заиста и дође, постоје велике шансе да ћемо видети практично одвајање прозападне струје у некакву реинкарнацију СПН-а чиме ће представа о јединственом студентском покрету бити урушена, доводећи тако у питање његов даљи опстанак.