
Председница Скуштине Ана Брнабић данас је поручила да су многи елементи тренутних протеста и студентских блокада преузети из такозване Блокадне кухарице, некаквог водича за акције протеста који је Центар за анархистичке студије пре више година објавио у Загребу — одатле, она даље повезује ову чињеницу са наводним стратешким интересом Хрватске у рушењу актуелне власти у Србији.
Обраћање пажње српских званичника на постојање различитих стратегија дестабилизације, те организације протестних активности несумњиво би било за похвалу, но ситуација овде тешко да је једнозначна — притом, председница Скупштине као бивши запослени у озлоглашеном америчком USAID-у, и некадашњи сарадник бројних међународних организација и НВО сектора у оквиру организације East West Bridge у којој се налазила заједно са, рецимо, Игором Костићем, оснивачем Фондације Иницијатива, засигурно зна много више о протестним стратегијама него што показује данашњим саопштењем.
О анархистичким куварима
Блокадна кухарица са својим преопрукама о организацији пленума, радних група, редара и много чега другог никако не представља изузетак нити доноси нешто заиста ново — ово штиво само је још један додатак широком жанру ”анархистичких кувара” који свој корен проналазе у историји која је започела са The Anarchist Cookbook објављеним 1971. године у склопу ширег контракултурног покрета који је у том тренутку био у успону у САД — упркос називу, ова књига није била политичког карактера, и садржала је упутства за производњу експлозива, наркотика и електронских уређаја намењених ометању телекомуникација.
Упркос томе, она је изазвала реакцију крајње левице која је одлучила да састави ”прави анархистички кувар” и на том пројекту ради и до данас — један од познатих текстова који представља директну реакцију на онај из 1971. објављен је под називом Recipes for Disaster: An Anarchist Cookbook и садржи упутства која су далеко више усмерена на различите облике политичког деловања.
Ова издавачка пракса тешко да је ограничена само на крајњу левицу — веома сличне текстове проналазимо и у далеко ”умеренијим” организацијама које представљају добро познате координаторе обојених револуција као што су рецимо International Center on Nonviolent Conflict који је објавио сопствени водич под називом Handbook for Nonviolent Campaigns или Canvas који су основали некадашњи чланови српског Отпора који стоји иза још једног ”кувара” под називом Canvas Core Curiculum: A Guide to Effective Nonviolent Struggle, објављеног у Србији 2007.
Будући да сви ови текстови садрже врло слична упутства и заснивају се практично на идентичним стратегијама, сви су се они лако могли наћи на месту Блокадне кухарице у данашњем обраћању председнице Скупштине. Зашто нису остаје остаје отворено питање које се врло вероватно тиче медијске стратегије дискредитације протестног покрета путем његовог довођења у везу са обавештајним службама Хрватске.
Проблем са страном претњом
Проблем са овом стратегијом јесте то што она практично представља carte blanche за широку мрежу НВО регистрованих у Србији који спроводе кампању дестабилизације, индоктринације и антидржавног деловања далеко дуже него што трају тренутни протести, и на далеко више фронтова хибридног рата који се води против наше земље и нашег народа. Зашто сви ови актери, од Грађанских иницијатива преко Хелсиншког одбора до Youth Initiative for Human Rights и многих других никада нису јавно означени као дестабилишући фактор? Тим пре што се ради о организацијама које отворено заговарају тезе као што су независност тзв Косова*, одговорност Србије за тзв геноцид у Сребреници или шира одговорност Србије за ратове деведесетих?
Фокусирајући се на спољну претњу, притом са јасним циљем пласирања одређеног наратива, председница Скупштине данас је задала тежак ударац борби против антидржавних снага које делују унутар наше земље, а које сада могу бити заштићене једноставном формулацијом — не бавите се нама, већ претњом из Хрватске.