Лидер албанске мањинске партије ПДД Шаип Камбери, као и припадници бошњачке СДА Ахмедин Шкријељ и Минела Календер јуче су саопштили да су поднели кривичну пријаву против председнице скупштине Ане Брнабић због, како се наводи, ширења верске и националне мржње.
У званичном саопштењу које је објављено тим поводом наводи се да ранија саопштења Брнабићеве садрже елементе ”институционализоване исламофобије” која је усмерена на, како се тврди, покушаје власти да се Муслимани и припадници бошњачког народа представе као опасност по друштвени и државни поредак, а самим тим и као неприхватљиви и непожељни у Србији.
Повод за ову тужбу била је ранија изјава Брнабићеве да су се током недавних нереда у Новом Пазару међу окупљенима испред зграде Универзитета могли чути ”повици Алаху акбар и друге одвратне ствари”.
Позадина догађаја
Док није неоправдано постављати питања о компетентности Брнабићеве за јавне наступе, али и њеним политичким циљевима, који можда нису тако једнозначни као што то изгледа на први поглед, а имајући на уму њену дугу каријеру у НВО сектору, тренутна ситуација указује на неколико чињеница које могу имати значајне безбедносне импликације — што је, одређен број и мејнстрим и алтернативних медија, нажалост, превидео.
На првом месту, тренутна ситуација потврђује да на терену постоји, у најмању руку, блиска координација албанских и бошњачких политичких снага на југу Србије са перспективама њеног даљег развоја у шири политички савез — што је посебно значајно имајући на уму чињеницу да се у редовима и ПДД и СДА налазе појединци и интересне групе са отворено сепаратистичким тенденцијама.
Сам Камбери крајем јула отворено је поручио да ради на интернационализацији албанског националног питања на југу Србије, при чему је први корак у овом правцу укључивао комуникацију са кабинетом председника Европског савета на тему пасивизације адреса на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе — из Брисела уверавају да је овај проблем ”већ укључен у извештаје Уније у Србији”.
Исту стратегију конструкције наратива о дискриминацији, како видимо, сада усваја и СДА — и мада њени званичници нису једнако отворени по питању својих крајњих циљева, постоје ли гаранције да и водеће бошњачке политичке снаге не раде на ”интернационализацији” сопственог ”националног питања”?
Импликације
До овог развоја догађаја — који ће несумњиво допринети расту међуетничких тензија на простору Рашког управног округа — долази у светлу интензивирања притисака и на другим правцима. Ту се на првом месту истиче недавна другостепена пресуда председнику Републике Српске у вези са којом су нови покушаји дестабилизације унутрашње ситуације у Србији били очекивани, а са циљем преоптерећивања државног апарата и последичног ограничавања директне подршке Београда Бања Луци.
Но, импликације ових догађаја могу се показати као знатно шире уколико их сагледамо у контексту иначе тешке друштвено-политичке ситуације обележене вишемесечним протестима који су координисани од стране различитих агената интереса Запада, као и све учесталијим и снажнијим нападима на СПЦ усмереним на урушавање црквеног поретка.
Имајући то у виду, сви су изгледи да подстрекивање сепаратизма и стварање неформалног политичког савеза ПДД и СДА указују на припреме за озбиљну радикализацију антисрпског деловања и заоштравање хибридног рата који се против наше земље води месецима. И ово је нешто што несумњиво завређује пажњу како најшире јавности, тако и релевантних безбедносних служби.
