Иако се формално објављивање коначних резултата јуче одржаних парламентарних избора у Немачкој и даље чека, њихове последице извесне су још од објављивања првих резултата — као што је било очекивано, партија сада већ бившег канцелара Олафа Шолца претрпела је убедљив пораз, док је највећи победник избора била Демохришћанска унија (CDU) са око 28.5% гласова.
Друга највећа партија са резултатом од 20.8% јесте десно оријентисана Алтернатива за Немачку (AfD) која је, слично локалним изборима у септембру остварила убедљиву победу на истоку земље. Упркос томе, нема сумње да ће CDU уз помоћ постизборне математике пронаћи коалиционе партнере који ће осигурати да ће AfD остати изван владајуће коалцијие.
Импликације
Све ово значи да на одржаним изборима није било изненађења — на месту канцелара сада ће се наћи европски бирократа Фридрих Мерц који ће у значајној мери наставити политику Олафа Шолца, мада уз обећања суверенијег деловања у односу на САД — да ли ћемо ово заиста и видети у пракси показаће време, но у овом тренутку сви су изгледи да се ради просто о реакцији на суверенистичку позицију AfD која, како су показали и резултати гласња, убрзано добија подршку јавности.
Што се тиче саме AfD, резултат је такође био очекиван — најбољи забележен у историји странке, али недовољан да осигура место у власти што је на првом месту повезано са одсуством коалиционих партнера који би омогућили формирање већина која би парирала кластеру системских снага формираном око CDU. За ово је умногоме заслужна и одлазећа немачка влада која је уложила значајне напоре у делегитимизацију AfD и покушаје њене маргинализације, па чак и отворене забране.
А, говорећи о томе, битно је указати и на лицимерје других политичких партија које су током претходних месеци отворено подржале одређене ставове Алтернативе за Немачку, на првом месту у погледу контроле миграција и финансирања кијевског режима, али су током предизборне кампање одступиле са ове позиције, бирајући да се сврстају уз пробриселске елите и обавежу се на мораторијум на партнерство са AfD.
