Некада се чини да није лако бити Реџеп Тајип Ердоган — након свега што је Анкара учила да припреми и подржи офанзиву терориста Тахрир ал Шама, протурских милитаната Сиријске Националне Армије и бројних пантуркијских паравојних група из читаве Централне Азије, уместо повратка ”вилајета Алепо” под окриље новог Османског царства о чеми је турски лидер више пута отворено говорио, на терену видимо прелазак нове Сирије под директну контролу Вашингтона и његових регионалних сателита. Чини се да је самопрокламовани ”заштитник свих Муслимана” донео веома погрешну одлуку и веровао погрешним обећањима.
Тако је нови председник Сирије Ахмед ал Шара (у својим терористичиим данима познатији као лидер ТаШ Абу Мухамед ал Џавлани) поручио да Дамаск неће дозволити да Сирија постане платформа за нападе на Израел, те да ће нове власти предузети одлучне кораке усмерене на разоружавање проиранских група, додајући да је Тел Авив имао свако право да извршава ударе на њихове положаје у прошлости.
Оваква позиција далеко је другачија од агресивно анти-израелског става Тахрир ал Шама из претходних месеци, али и од ранијих порука ал Шаре који је више пута подржао борбу Палестинаца против, како је некада говорио, ционистичке окупације.
Позадина догађаја
Овом својеврсном отопљењу односа на релацији Дамаск – Тел Авив претходила су упозорења израелског војно-политичког врха да би успон протурске Сирије представљао још већу опасност од Ирана, те да је је у складу с тим директан сукоб Анкаре и Тел Авива на сиријском правцу могућ у средњерочној перспективи.
Како се показало недуго потом, Израел је иза затворених врата већ започео са кампањом лобирања за федерализацију Сирије како би онемогућио Турској да повећа свој утицај у земљи кроз блиске односе са само једном фракцијом — на овај начин, контрола Анкаре остала би сведена на Идлиб и регије на крајњем северозападу где би протурска СНА остала блокирана у сукобу са курдским СДС које подржава Вашингтон.
На тај начин, Ердоган не само да није добио вазала ког је очекивао, већ се сада суочава и са врло стварном могућношћу појављивања неке форме Сиријског Курдистана на својим границама — шеф руске дипломатије Хакан Фидан већ је упозоравао да би овакав развој догађаја означио прелазак црвене линије и представљао повод за директну војну инвервенцију Турске. Но, да ли Анкара за ово има како политичке снаге, тако и капацитета, посебно оних економских, остаје отворено питање.
