Тензије у односима између Египта и Етиопије остају у непрестаном порасту још од почетка текуће године, а сасвим скоро дошло је и до нове експлозије непријатељства након што је контигент египатских снага стигао у Сомалију.
Реакција Адис Абебе на овај развој догађаја била је више него оштра — премијер Аби Ахмед поручио је да је Етиопија спремна да предузме војне мере да елиминише сваку претњу која може доћи са сомалијске територије.
Демонстрирајући своју одлучност, етиопска влада организовала је војне вежбе и параде у више великих градова, користећи се истовремено напетом војно-политичком ситуацијом да уједнини дубоко подељено друштво пред спољним непријатељем.
Но, зашто Етиопија види улазак египатских снага у Сомалију као претњу? И зашто је Каиро уопште заинтересован за слање припадника својих оружаних снага у земљу с којом не дели границу?
Позадина догађаја
Док вековно ривалство две земље сеже у дубоку прошлост, у основи тренутних тензија налазе се питање статуса Сомалиленда, као и будућа расподела водних ресурса из реке Нил — говорећи о томе, још средином јула смо објаснили како је приступање Јужног Судана Иницијативи долине Нила омогућило Етиопији да надгласа Египат и Судан и испуни правне услове за претварање Иницијативе у Комисију долине Нила са чијим ће настанком бити укинут систем квота који тренутно осигурава једнак приступ води свим државама које се налазе на њеном току.
На овај начин, Египат се суочава са озбиљном претњом која произилази из појављивања могућности да Етиопија својим најављеним инфраструктурним пројектима промени ток Нила и тако зада моћан ударац како привреди, тако и прехрамбеној безбедности Египта.
Но, амбиције Етиопије не завршавају се ту — почетком године, Адис Абеба је са властима самопрокламованог Сомалиленда потписала споразум који предвиђа предају Етиопији 20 километара обале Аденског залива, чиме би Адис Абеба поново добила излаз на Црвено море који је изгубила након сецесије Еритреје 1993.
Проговори су, међутим, окончани након одлуке Сомалиленда да повуче своју понуду услед жестоких међународних притиска и претње Египта да је спреман да примени војну силу уколико Етиопија наруши територијални интегритет Сомалије.
Наравно, територијални интегритет Сомалије тешко да је главна брига Египта — пре се ради о томе што реализација оваквог сценарија представља корак на путу ка етиопској доминацији на Рогу Африке уз дугорочне перспективе анексије Сомалије која већ сада не успева да функционише као држава без спољне помоћи.
Како се египатска војска нашла у Сомалији?
Што се тиче самог египатског војног присуства у Сомалији, ради се о последици окончања мировне мисије Афричке уније чије јединице ће напустити све своје тренутне базе до краја године — овај развој догађаја у великој мери је наметнут Вашингтоном који је на тај начин покушао да се позиционира као једини војни савезник Могадиша.
Сомалијске власти су, међутим, отвориле врата за друге заинтересоване стране што је искористио не само Египат већ и Турска чији је контигент са далеко мање помпе такође већ стигао у Сомалију.
Обе државе, наравно, делују у складу са сопственим интересима — за Каиро, улазак у Сомалију представља механизам супротстављања продору етиопског утицаја, док Анкара на овај начин повећава сопствени утицај у Африци, а у складу са спољнополитичким активностима које можемо пратити већ неколико месеци.
