Након што је руски лидер Владимир Путин пре два дана поручио да одлука о ударима на ”старе” руске територије западним ракетама дугог домета de facto представља одлуку о директном укључењу НАТО у сукоб, а о чему смо писали свега неколико сати пре обраћања руског председника, званичници како Москве, тако и Вашингтона иступили су у јавност са више него озбиљним порукама које, узевши скупа, тешко можемо описати другачије него као индиректну дебату о перспективама нуклеарног рата.
Поруке руских званичника
Тако је руски амбасадор при Уједињеним нацијама Василиј Небензја поновио је тезу Владимира Путина и додао да ће у случају удара Русија бити приморана да предузме одговарајуће мере ”са свим последицама по западне државе које из њих произилазе”.
Истовремено, амбасадор Русије у Вашингтону Анатолиј Антонов поручио је да у случају избијања нуклеарног рата, САД неће моћи да ”преседе конфликт с друге стране океана”. Стога, закључује руски званичник, Вашингтон мора престати да се игра са ватром.
Одговори Запада
У светлу ових саопштења, низ америчких званичника иступио је у јавност са прилично нејасним саопштењима о томе да у овом тренутку, САД нису спремне да промене своју политику по питању дозволе за употребу оружја дугог домета по циљевима у унутрашњости Русије. У званичном саопштењу Стејт Департмента такође се појавила теза о томе да ”САД немају намеру да постану учесник конфликта у Украјини”, те да у складу с тим неће бити слања америчке војске у зону сукоба. Но, јасно је да ова формулација не говори ништа о новодефинисаној црвеној линији Москве.
С друге стране, у западним медијима појавиле су се пројекције последица нуклеарног рата у Европи чију је израду, како тврди Василиј Небензја, наручио Вашингтон — очекивано, ови модели предвиђају катастрофалан број жртава, као и практично потпуни колапс пољопривредног сектора у читавој Европи и значајном делу Азије. С обзиром на више него песимистичне исходе, објављивање ових модела можда се може сматрати покушајем деескалације, но у овом тренутку тешко да смо спремни да тврдимо да је то недвосмислено тако.
Импликације
У нашем ранијем тексту на тему најављених измена руске нуклеарне доктрине, изнели смо тезу да се Запад још на самом почетку СВО определио за стратегију постепене ескалације — континуирано повећавање улога у сукобу које видимо на терену, које се манифестује кроз повремене, нередовне и ограничене ударе на руске стратешке капацитете који увек остају испод прага за нуклеарни одговор што Западу и њиховим прокси-снагама у виду ОСУ даје значајајн маневарски простор за постепено наношење штете Русији, и то штете која се акумулира током дужег временског периода.
Питање употребе западног оружја дугог домета које, као што смо писали раније, не може бити коришћено без система сателитског осматрања и навигације, као и високо обучених специјалиста, односно, капацитета којима ОСУ не располажу, представљају само још један корак у реализацији ове стратегије. Коначни циљ јесте наставак слабљења Русије до тренутка када ће она постати рањива у случају озбиљније ескалације. И то би означавало тренутак њеног стратешког пораза.
Москва је, очигледно и на срећу, свесна ових чињеница, и њен одговор састоји се у формирању црвених линија чији ће прелазак значити појављивање ризика по опстанак Русије, а сходно томе, захтеваће максималан одговор који ће, судећи по размењеним упозорењима, али и најављеним изменама нуклеарне доктрине РФ, подразумевати употребу нуклеарних стратешких капацитета за превентивни удар по непријатељу.
Једини проблем у свему овоме јесте претходно искуство СВО током ког Русија није реаговала на преалазак црвених линија нижег реда због чега је сада више него оправдано поставити питање да ли ће Запад овог пута озбиљно схватити упозорења Москве. Уколико то не буде случај, последице могу бити катастрофалне.
