Током јучерашњег дана, у неколико градова Словачке организовани су антидржавни протести, званично под изговором негодовања због посете суверенистичког премијера земље Роберта Фица Москви крајем децембра — на скуповима су се могле видети украјинске заставе и заставе ЕУ, па чак и застава украјинских нацистичких колаборациониста из времена Другог светског рата (коришћена од стране УПА и ОУН), а на транспарентима нашле су се поруке као што су ”ми смо Европа” и ”Фицо руски агент”.
Ни мало не изненађује чињеница да су протести у Словачкој добили велики публицитет у западним медијима који су били присутни у значајном броју — ова чињеница само додатно потврђује у чијем је интересу дестабилизација владе Роберта Фица и чији интереси стоје иза догађаја у пријатељској нам земљи која није признала противправну сецесију сепаратистичких структура из Приштине.
Позадина догађаја
До овог развоја догађаја долази свега неколико дана након што је управни одбор оператера преносног система електричне енергије, државне компаније SEPS, поручио да неће испунити захтеве власти уколико она нареди обуставу испоруке електричне енергије у Украјину као одговор на блокаду испоруке руског гаса у Словачку — још тада, писали смо да се ради о ”тихом” државном удару који је обележен свесним подривањем уставног поретка без страха од одговорности. Другим речима, неки спољни актер морао је дати снажне гаранције безбедности управи SEPS.
И протести које сада видимо, врло вероватно, представљају нешто што је договорено иза затворених врата, када је осигурана лојалност енергетских компанија земље интересима Вашингтона — сада када је спречена директна претња Кијеву, колективни Запад окреће се пројекту промене исувише суверенистичке власти, постављајући сцену за још једну обојену револуцију која ће осигурати појављивање послушнијег лидера који ће се мање бринути за националне интересе своје земље, а више на диктат западних центара моћи.
Будући да је Роберт Фицо већ преживео покушај атентата у мају прошле године, тешко је поверовати да постоји било какав разлог који би спречио Запад да гурне земљу у хаос и свргне легитимно изабране власти — но, лопта се сада налази на страни словачког народа који мора показати да је политички довољно мудар и зрео да препозна ову опасност. Ситуација у Грузији показала је да је обојену револуцију могуће победити уз довољно одлучности и упорности у пружању отпора упркос нескривеним претњама и уценама. Да ли ће Словачка моћи да учини исто показаће време.
