У скорашњем разговору са новинарима листа Ekonomia Online, тзв амбасадор* Турске у Приштини Сабри Тунч Ангили отворено је говорио о блиским односима Анкаре са сецесионистичким структурама које контролишу територију наше јужне покрајине, укључујући ту и у војно-техничкој сфери:

Наши односи са Косовом* су веома блиски и веома важни, и верујемо да је независно и суверено Косово* допринело стабилности на Балкану. У вези са овим и у сарадњи са нашим НАТО савезницима, Турска развија безбедносну сарадњу са Косовом*.

Ангили је такође поручио да Турска, као и Велика Британија, САД и Албанија пружају подршку у напорима Приштине да модернизује и трансформише илегалне КБС, додајући притом да Анкара сматра да се ови процеси одвијају у ”добром смеру”.

Позадина догађаја

Војно-техничка сарадња Анкаре и приштинских сепаратиста несумњиво представља значајан елемент процене врло незавидне безбедносне ситуације на територији Косова и Метохије, али и шире — управо је Турска била прва земља која је предала илегалним КБС савремено високо-техничко наоружање у виду ударно-извиђачких БПЛ Bayraktar TB2 за које постоје индикације да су употребљени за нарушавање ваздушног простора Србије и осматрање стратешких објеката српске наменске индустрије у Ваљеву марта 2024.

А, крајем прошле године, Анкара је и инвестирала у изградњу научно-инжењерског центра за израду и производњу БПЛ чиме је поставила основу за даљи развој беспилотне авијације илегалних КБС.

Притом, до обраћања турског званичника у Приштини долази у светлу раста притисака на Републику Српску уз покушаје њеног формалног административног и законодавног подређивања Федерацији БиХ у којој Анкара такође има значајне интересе — говорећи о свему овоме, значајно је имати на уму чињеницу да су специјалне јединице како КБС, тако и оружаних снага БиХ почетком године учествовале у војној вежби у Турској што само потврђује значај ових формација у балканској стратегији Анкаре.

Будући да је Турска своје интересе на Балкану везала за Приштину и Сарајево које види као своје савезнике и перспективне прокси-снаге, у овом тренутку чини се готово неизбежним да ће се војно-политички интереси Београда и Анкаре већ у најближој будућности наћи у директном и нерешивом сукобу — заокруживање пројекта тзв косовске независности, као и ликвидација Републике Српске представљају основне предуслове за повратак Турске на Балкан у својству утицајне спољне силе. А, ово је нешто што је непомирљиво са интересима српског народа.