Како пише лист Politico, војни врх Немачке изнео је низ захтева политичким властима, а са циљем драматичног повећања бројности бундесвера током наредне четири године — у допису у који су новинари имали увид, генерал Алфонс Маис упозорио је канцелара да оружане снаге земље просто немају капацитет да испрате усвојене планове НАТО за наредну деценију.
Конкретне мере које генерал захтева од руководства укључују повећање броја активних припадника бундесвера на 90.000 (са тренутних 62.000), а резервиста на 64.000 (са 37.000) до 2029. Поред тога, предлаже се да укупан број припадника територијалне одбране до краја деценије достигне запањујућих 138.000 људи.
На овај начин, како се наводи, бундесвер би постао доминантна војна сила Европе, у складу са обећањем канцелара Фридриха Мерца из маја ове године.
Проблем финансија
Ови амбициозни планови, међутим, долазе уз значајне издатке које немачка привреда која се суочава са убрзаном деиндустријализацијом, притом балансирајући на ивици рецесије, тешко да може да приушти.
Могуће решење дошло је од министарке економије Катерине Рајхе која је најавила смањење субвенција за зелену енергију, а тако и одустајање од дугогодишње политике која је пре свега наносила штету пољопривредницима и тим путем подривала прехрамбену безбедност земље.
Импликације
Немачке власти на овај начин недвосмислено показују да убрзана милитаризација у овом тренутку представља апсолутни приоритет Берлина пред којим се адаптира читав државни систем — чак и у оним сферама које су претходних година остајале заштићене бриселском бирократијом упркос директним претњама кључним националним интересима.
Коментаришући овај развој догађаја, руски Телеграм канал Два Мајора пише о промени парадигме развоја европских држава — и овај термин је више него прикладан, будући да оно што видимо на терену јесте одустајање од вишедеценијског идеала државе благостања и његова замена новом милитантном идеологијом у чијој се сржи налази аксиом о неизбежном рату са Русијом.
