У последњих неколико недеља, Немачка се више пута нашла на насловним странама светских медија, али и у центру пажње алтернативних извора информација — најскорије након процурелог разговора високих званичника Бундесвера током ког је разматрана испорука крстарећих ракета Taurus Кијеву и њихова употреба за рушење Кримског моста.
Берлин у покушају спуштања тензија
Притом, чини се да је немачки министар одбране Борис Писторијус, иначе један од првих високих званичника који су започели ратну хистерију која се у овом тренутку проширила већим делом Европе, далеко отворенији за испоруку напредног наоружања Кијеву него што је то немачки канцелар Олаф Шолц.
Штавише, почетком ове недеље појавили су се непотврђени наводи да је Шолц на затвореном састанку са члановима немачке владе објаснио да је испорука ракета Taurus неприхватљив ризик за Немачку услед могућих последица које ће уследити након руске победе.
А колико јуче, из Шолцове партије стигао је позив земљама Европе да размисле о томе како да замрзну, а потом и окончају сукоб:
Зар није време да разговарамо не само о томе како водити рат, већ и како га зауставити и окончати? У октобру 2022, америчке власти плашиле су се примене тактичког нуклеарног оружја у Украјини. То треба да нас натера на да се замислимо.
Сукоб и компромис са Паризом
Са оваквим ставом, Шолц је очекивано ушао у сукоб са француским лидером Емануелом Макроном који је у последњим данима драматично повећао ниво агресије у својој реторици, заговарајући не само снабдевање Кијева оружјем, већ и слање европских трупа на територију бивше Украјине.
Но, чини се да су две стране јуче постигле компромис у овом погледу — након трилатералног састанка са лидерима Француске и Пољске, Шолц је поручио да ће НАТО формирати коалицију земаља које ће осигурати испоруку артиљерије дугог домета кијевском режиму.
Импликације
Све ово указује на то да Берлин све више одступа од доминантног приступа НАТО и колективног Запада у целини, а који се темељи на максималистичком циљу осигуравања стратешког пораза Русије, о чему су званичници САД раније, а Макрон скорије отворено говорили.
Привредно ослабљена, захваљујући сопственим савезницима, са драматичним падом борбене готовости, а сада и неподобном политиком, Немачка је несумњиво постала слаба карика колективног Запада и у овом тренутку није незамисливо очекивати кораке Вашингтона и његових сателита усмерених на уклањање Шолца са власти и довођење неког послушнијег кандидата, као што је Борис Писторијус.
