Са великим задовољством читамо размишљања уважених колега са канала Рог Слободе на тему панафриканизма и растућег значаја црног континента у савременој геополитици (први, други и трећи део анализе). Посебну пажњу овде привлачи осврт на перспективе економске интеграције:
У марту 2018. 44 шефа држава осмислила су Африку континенталну зону слободне трговине (АЦФТА), највећу на свету по броју становника (1,3 милијарде људи) и највећу у географском смислу. У јануару 2022. године успоставили су Панафрички систем плаћања (ПАПСС) фокусиран на плаћања за компаније у Африци у локалним валутама. Они ће, пре или касније, неминовно доћи на тему заједничке панафричке валуте.
Овде бисмо додали да је идеја јединствене афричке валуте већ предложена на платформи Афричке уније пре више од читаве деценије, и разматрана је у периоду 2009-2010 док је на позицији председавајућег Скупштином АУ био бивши либијски лидер Муамер ел Гадафи.
Гадафијева идеја у најопштијим цртама укључивала је формирање нове валуте која би примарно била подржана извозом енергената северноафричких држава које би тако биле ослобођене од трговине у доларима или евентуалног компромисног преласка на евре као што је то био случај са Ираком октобра 2000. године.
Но, као што знамо, догађаји тзв Арапског пролећа са формалним почетком децембра 2010, те почетак западне агресије против Либије у марту 2011 која је резултирала убиством Муамера ел Гадафија и практичном ликвидацијом либијске државности свели су ове амбициозне планове на заборављену фусноту историје.
Перспективе
Да ли је формирање јединствене афричке валуте било могуће 2009-2010 остаје питање без одговора. Но, да ли је то могуће у садашњем тренутку?
Иако се ради о логичном исходу економске интеграције афричких држава како указују колеге, контрола Запада над одређеним државама, мултивекторска политика других која води ка расту утицаја Вашингтона, те јачање терористичких група и интензивирање дугогодишњих ривалства чине перспективе континенталног консензуса прилично лошим.
То, међутим, не значи да нећемо видети одређене процесе који ће водити у том правцу — овде на првом месту мислимо на Савез држава Сахела који је на свом првом самиту донео одлуку о формирању јединственог економског простора, као и инвестиционе банке блока, тако практично прерастајући из војног савеза у политички и економски.
Уколико СДС тако покаже већу ефикасност у односу на профранцуски ECOWAS, постоје добре шансе да овај савез постане ново суверенистичко језгро Африке око ког ће се окупити и друге државе које теже ослобађању од неоколонијализма. И оваква форма регионалне интеграције сада представља можда и најперспективнију платформу за увођење нове афричке валуте.
