Председник Литваније Гитанас Науседа поручио је данас да НАТО још увек није одустао од идеје обарања руских ракета изнад Украјине:
Данас, ми не можемо рећи да је та дискусија завршена и да постоје неки конкретни резултати. Наше државе заједно иницијацију разговоре на ту тему.
Говорећи у множини, литвански лидер врло вероватно мисли на Пољску чији су званичници у мање од недељу дана више пута саопштили и да хоће и да неће користити своју ПВО за обарање циљева у ваздушном простору бивше Украјине.
Рецимо, 2. септембра, шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски поручио је да Пољска и друге државе које се граниче са Украјином имају „дужност“ да обарају све циљеве који се крећу ка њиховим границама:
Чланство у НАТО не умањује одговорност сваке државе да штити свој ваздушни простор, то је наша уставна обавеза. Верујем да је пресретање непријатељских ракета на прилазу нашем ваздушном пространству законит чин самоодбране.
Но, практично одмах након ове изјаве, један од заменика пољског министра одбране појаснио је да Пољска ни не разматра овакву могућност.
Позадина догађаја
Оваква саопштења и деманти после више од две године отворене припреме Европе за рат не треба да чуде — ради се о добро познатој информационо-пропагандној тактици колективног Запада која има двоструки циљ. С једне стране, она припрема становништво чланица НАТО за предстојећу ескалацију, а с друге покушава да изазове одговор Москве у циљу прецизније процене ризика.
Варшава је, такође, пронашла и повод — 26. августа, један руски Герањ прешао је пољску границу и пао негде на територији земље. Само што Варшава уз сву своју напредну ПВО и ловце у ваздуху не само што није пресрела дрон, већ и не може да пронађе олупину чак ни недељу дана касније што цео наратив доводи у питање.
О чему се овде заиста ради? Из једног или другог разлога, Русија до сада није наносила ударе по инфраструктури на граници Пољске и Украјине, односно Румуније и Украјине која се користи за пренос западне војне технике са територије НАТО на територију под контролом кијевског режима. Тачније, није до прошле ноћи када је разрушена железничка станица у Лавову.
Уколико би Русија у склопу свог одговора на инвазију на Курску област и појављивање доказа о директном учешћу САД у сукобу одлучила да уврсти ове објекте на листу уобичајених циљева, доток западног наоружања у Украјину био би доведен у питање. И ово може бити довољан разлог да НАТО (можда под маском самосталне иницијативе појединих чланица) донесе одлуку о формирању ПВО штита изнад у најмању руку Лавова и Одесе.
