Ослањајући се на неупитну подршку нове америчке администрације која је само додатно потврђена скорашњом посетом државног секретара Марка Рубиа и предајом 2.000 супер-тешких бомби MK-84, Израел интензивира агресивну реторику усмерену како против Ирана, тако и против Египта, указујући тако на могућност нове ескалације на Блиском истоку изазване даљом војном експанзијом.
Према саопштењима америчких медија, премијер Израела Бенјамин Нетанјаху пре четири дана је упутио захтев Доналду Трампу да пружи неопходну војну и политичку подршку плановима Тел Авива да изведе ударе на иранске нуклеарне објекте.
А колико јуче, амбасадор Израела у Вашингтону поручио је да Египат ”озбиљно нарушава мировни споразум”, наводно повећавајући офанзивне војне капацитете на Синајском полуострву — иако то није прецизирано у самом саопштењу, сви су изгледи да је израелски дипломата овде мислио на мировни споразум из 1979 који предвиђа демилитаризацију Синаја.
Позадина догађаја
Агресиван став Тел Авива у потпуности је разумљив — Израел сматра да се у овом тренутку налази у веома снажној позицији и у тој процени врло вероватно није у криву. Чак и уколико изузмемо апсолутно произраелску позицију администрације Доналда Трампа и ништа мање значајну анти-иранску, Израел је у претходним месецима задао болне ударце мрежи иранских прокси-снага, укључујући ту Хезболу и Хамас.
Истовремено, свргавање Башара Асада у Сирији елиминисало је претњу са североистока и омогућило Тел Авиву да практично анектира део сиријске територије, тако остварујући још један корак у смеру остваривања својих експанзионистичких амбиција.
С друге стране, скоро закључено примирје са Хамасом, помирљив став нове сиријске владе и драматично смањење борбених капацитета Хезболе чији је маневарски простор додатно сужен доминацијом прозападних политичких снага у Бејруту оставили су владу Бенјамина Нетанјахуа без акутних спољних претњи што значи да је обнављање унутрашње политичке кризе у овом тренутку готово загарантовано.
Стога, за даљи опстанак актуелних политичких елита у Тел Авиву неопходно је проналажење новог непријатеља и покретање новог сукоба који ће скренути пажњу јавности са унутрашњих проблема. Сви ови фактори узети скупа указују на то да је избијање нове кризе на Блиском истоку у овом тренутку само питање времена.
