Последњег дана маја у Сингапуру је одржан састанак министара одбране држава чланица неформалног савеза SQUAD који сачињавају Филипини, Јапан, Аустралија и САД — основна тема разговора била је даље продубљивање војне и обавештајне сарадње са посебним фокусом на Јужно Кинеско море које представља један од два главна фронта кинеско-америчке конфронтације са Манилом која делује у својству прокси-снаге са задатком подривања територијалних претензија Пекинга на стратешки значајну акваторију.
У складу са тим, укључене стране договориле су се о повећању броја заједничких патрола и војних вежби у Јужном Кинеском мору, као и о инвестицијама у војну инфраструктуру Филипина који остају главни носилац антикинеске политике у региону.
Пажњу аналитичара привукао је и текст који је лист Foreign Affairs објавио у предвечерје састанка, а у ком аутор са блиским везама са администрацијом Џоа Бајдена износи предлог формирања азијско-тихоокеанског еквивалента НАТО на основи коју у овом тренутку представља SQUAD.
Азијски НАТО и геополитичке реалије
Тезе о могућој формализацији антикинеског блока и његовом прерастању у војни савез који би укључивао клаузулу о заједничкој одбрани по узору на добро познати члан 5. Северноатлантског споразума појављују се сразмерно често у медијским наративима, углавном пратећи периоде ескалације којих је у протекле две године било и више него довољно да се овај предлог може чинити оправданим.
Искуство СВО, међутим, показало је да војни савези хладноратовског типа просто нису кадри да одговоре на савремене геополитичке реалије које су окарактерисане асиметричним деловањем и хибридним сукобима који се примарно ослањају на прокси-снаге различитих облика, економске и политичке притиске, као информационо-пропагандно деловање са циљем наношења максималне штете непријатељу без уласка у отворен сукоб са перспективама прерастања у тотални рат.
Због овога, упркос континуираном продубљивању сарадње између САД и њихових азијско-тихоокеанских сателита, као и расту тензија на стратешким тачкама дуж кинеских обала, појављивање некаквог азијског НАТО у овом тренутку чини се мало вероватним — ово, међутим, не значи да притисак на Пекинг неће наставити да расте.
Напротив, са даљим напретком у реализацији америчке анти-кинеске стратегије, шансе за избијање отвореног сукоба између Кине и неке од тихоокеанских држава међу којима се као највероватнији кандидат појављују Филипини наставиће да расту — само што Вашингтон нема намеру да своје амбиције плаћа животима америчких војника. Бар не све док је Манила вољна да то учини сама.
