Док светски медији и даље остају фокусирани на перспективе могућег постизања мира између Москве и Кијева, а неки одлазе тако далеко да тврде да долази до приближавања стратешких позиција Русије и САД, војно-политички врх Белорусије остаје оправдано скептичан по питању ових навода.
Тако је начленик одсека за међународну сарадњу белоруског Министарства одбране Валериј Ревенко подсетио јавности да се милитаризација источног крила НАТО наставља несмањеним интензитетом, додајући да даље гомилање војне технике и људства на својим границама Белорусија тумачи као непосредну припрему колективног Запада за војну агресију против Савезне државе Русије и Белорусије.
Само два дана касније, белоруски председник Александар Лукашенко поручио је да упркос текућим променама политичке ситуације он сам није заваран, појашњавајући:
Ми не знамо шта хоће САД. Говорим ово зато што сам дубоко укључен у ова питања. Ми не знамо шта ће они захтевати од Русије у замену за обуставу борбених дејстава. Мени се чини да ће покушати да испровоцирају сукоб Руса са Кинезима. То Русија не сме дозволити.
Позадина догађаја
Лукашенково тумачење актуелне ситуације одлази иза сензационалистичких наслова у светским медијима и фокусира се на конкретне чињенице и конкретне теме које су разматране приликом досадашњих контаката. Притом, битно је имати на уму да Белорусија овде није само секундарна страна — америчка делегација боравила у Минску 15. фебруара на консултацијама по питању перспектива даљих развоја билатералних односа две земље. Ови контакти резултирали су ослобођењем неколико белоруских грађана из америчких затвора.
Упозорење у погледу забијања клина у односе Москве и Пекинга такође је више него валидно будући да се ослања на нескривене приоритете Вашингтона и њихове импликације — штавише, у претходним годинама неколико аналитичара је изнело тезу да је економски блицкриг Запада на самом почетку СВО за циљ имао да дестабилизује унутрашњу ситуацију у Русији, и подржи обојену револуцију у којој би на власт биле доведене политичке снаге спремне не само на капитулацију пред Западом, већ и на раскид веза са Кином.
Иако је ове тврдње немогуће потврдити или оповргнути, нема сумње да би такав развој догађаја био у потпуности усклађен са анализама Пентагона које указују на то да САД не могу приуштити истовремени рат против Русије и Кине — стога, било каква форма заокрета Москве ка Вашингтону значило би већи маневарски простор за Американце у притисцима на Пекинг. И уколико је Демократска странка ово покушала неуспешно да реализује демонстрацијом моћи, није искључено да Републиканци могу покушати да учине исто обећањима о окончању сукоба и лукративним економским споразумима.
